Ратник

136 РАТНИК

осећао, па према томе и предлагао и молио, да се ова пројектована и тако потребна операција изведе благовремено, дакле, што је могуће раније, — дотле је Врховна Команда исто значајно питање одлагала за последњи моменат; непрекидно верујући у долазак довољне савезничке помоћи, она је покушавала да брани сваку стопу северне Србије, а такав рад нас је одвео савршеном пропуштању момента за продор непријатељског фронта у правцу Солуна. У осталом догођаји су се потврдили, да је војвода Бојовић био у праву, да је дакле његово гледиште било и правилније и целисходније, јер у времену када се је наша главна снага оперативне војске прикупила на Косову, било је, по све доцкан и мислити на пролом непријатељског фронта у правцу Солуна; непријатељски обруч беше већ и сувише јако притегнут око наших трупа, које у то доба беху у најгорој ситуацији која се у опште може замислити.

Због свакодндевних борби и одступања из своје земље с једне стране, а веома рђавог снабдевања с друге стране , беше наступило не само невероватно велики умор и апатичност према борби већ у опште такво стање да се какав озбиљнији задатак нападкога карактера са таквом војском апсолутно није могао да изведе. Очевидно је дакле, да наша Врховна Команда није могла предвидети, да се по прикупљању наше главне снаге оперативне војске на Косову, неће моћи ни мислити на пробијање непријатељског фронта и да ће још због тога остати свега два излаза из несрећне ситуације у коју је наша војска запала: или да капитулира, или да се прихвате мучног одступања преко Албаније и југо-источног дела Црне Горе. Ово последње решење било је и часније зло, те је срећа наша, што је од надлежних оно изабрано и усвојено.

ж

Првога новембра непријатељ је снажно напао на фронт Моравске и Вардарске дивизије !. позива и потиснуо њихове предње делове, а сутрадан је наставио напад захтевајући при томе и Брегалничку дивизију; Моравска и Вардарска су попустиле и непријатељ заузео Гиљане, а како Комбиновани одред још не беше стигао у састав трупа Нове Области и на своје место војвода Бојовић је наредио: да се поседне и брани позадња линија: Јово брдо кота тлтдо на планини Жеговцу; Врховну Команду је, пак, о свему известио и молио да му се што пре упути обећана Моравсака дивизија !!. позива, а штаб своје Команде преместио је у Липљам.

Врховна Команда осећајући већ и сама сву критичност положаја наше главне снаге, наређује да се команданту Трупа Нове Области ставе одмах на расположење:

Моравска дивизија []. позива.

Комбинована диви;ија,