Ратник

ЈУНАЧНИ СРБИ 1

опкољавањем. Тешкоће су скоро непребродне: тотална безпутност ових стрмих планина, недовољност средстава потребних за издржавање, удаљеност основичних тачака, оскудица резерава, недостатак ма чега што треба имати на лицу места и често непогодно вреће.

Војници изнурени овом безпримерном офанзивом, пошто су месецима провели, без снаге, у рововима прве линије под кишом, снегом и ветром, усред камења, без дрва да наложе ватру, борећи се и једновремено градећи путеве у стени, доводећи артиљерију на положаје својим плећима, често заспе у стрељачком ланцу под артиљеријском ватром. И увек они напредују, протерујући пред собом деморалисанога непријатеља. Око половине другог месеца Бугари, обузети паничним страхом, повукли су се северу. Њихови многобројни пукови били су уништени и они би побегли, према исказу заробљених бугарских официра, још даље од Скопља, да их нису Немци задржали који су хитно дошли на овај фронт. Овај страх од српске војске био је код Бугара тако велики, да су Немци били приморани да у редове деморалисаних Бугара унесу своје кадрове. 55

Срби су извршили извесне операције невероватном брзином „Неосвојим положај Чуке узет је-у борби од 2 дана, 28. и 29. октобра . Вис 1212, који имађаше облик змаја из прича о вештицама „и који је на више страна скоро управан, држао је се само 4 дана. И тако бујни српски елани који су се истицали врло далеко унапред, остављајући са стране и позади њих опасне непријатељске положаје, окупирали су ове само једном мишљу, напредовањем. Пред њиховим очима је само Битољ и они њему маршују као хипнотизовани.

По заузећу коте 1212 Срби су се брзо пробили кроз теснац до села Брника, оставив далеко позади њих на десној обали Черне вис Груниште. Овај моћни масив, изванредно утврђен, био је поседнут од једног бугарског и једног немачког пука, са тешком артиљеријом, пољском и брдском. Затварајући Черну он доминира њему леву обалу и не само да туче наше комуникације, него и позадину наших истакнутих делова већ стиглих у Брник. Да се продужи покрет унапред беше немогуће.

Заузеће Груништа беше поверено једном пуку дринске дивизије и добровољачком пуку Војводе Вука. Војвода Вук! Име српског народног јунака, најславнијег, најомиљенијег беше Војин Поповић. „Вук“ је његово ратно име.

Он је као мало сиротно дете доведен из Маћедоније и ступио је у Војну Академију. Али мирнодопски живот тог времена, остати трупним официром, немогаше подносити бујна природа човека који сањаше о уједињењу његове родне Маћедоније са мајком Србијом. То беше у времену турског господства. Он