Ратник

12 РАТНИК

напусти и ступи као прост комита у чету. Ускоро он постаде вођа те чете добив име Војвода Вук.

Балкански рат разви војнички тлаент Вуков и његова јуначка дела су одиста изненађујућа. Ја ћу навести једно. Сваки се опомиње, извесно, Кумановске битке гди је, противно"мишљењу својих ђенерала, Престолонаследник Александар ступио у бој против целокупне војске,“ једним убрзаним маршем са неколико својих дивизија: Ова је се битка завршила најсјајнијом победом, али је њен почетак био више него критичан. Борбу беху ангажовали добровољци Вукови, који су цео дан исту издржали на својим плећима, преварив ши Турке вештим маневром, те су дали времена регуларним српским трупама да стигну на бојиште.

Војводин пук беше састављен од најхрабријих војника српске војске који тражаху да служе под командом славног команданта. Ту је владала савремена дисциплина. Његова је девиза била: „нема немогућности“. Добровољачки пук беше напред, нападаше на најопасније положаје. После борбе на Кајмакчалану он је нападао Груниште; борба је трајала 20 дана. На овој тачци бранили су Бугари и Немци са једном нарочитом енергијом и жестином.

Видео сам ове висове окружене неколиким редовима са блиндираним заклонима опточеним бодљикавом жицом. Српски нападни ровови, којих има ретко и који су мале дубине, пужаху се ка моћним редутима. И шта више кад се зна исход не може се веровати да је ова жалосна гомила камења, да су ови растурани мали ровови могли разбити јаке одбранбене линије од бодљикаве жице, окопе, редуте; да су могли, под данашњом ужасно јаком ватром, достићи свој циљ и прогнати артиљерију управљену противу њих. Ипак су они напредовали, продрли, узели су све врхове и ухватили заробљенике и оружје.

_У овој очајној борби погибе Вук. Прво му је граната здробила лакат. Пошто је превијен понова је отишао у борбену линију, он понова командује у борби. Али неколико минута доцније једно зрно разнело му је слабину.

Последња жеља Вукова била је, да се његови остатци пренесу у његову родну земљу. Његове последње речи су: „заузмите Груниште“.

И добровољци су освојили Груниште, али од њих неостаде скоро нико.

Зашто гавран загракта и прну поврх виса код села Груништа 2 Биће крви, биће разбојишта,

Јер се спусти по камену црну Страшна рука у Војводе Вука.