Ратник

2 РАТНИК

Па ипак та жеља за новостима није играла главну улогу у душама људи који су одлазили за Маћедонију, томе је узрок нешто друго, нешто што је узвишеније и светије.

У Француској постоје две мађијске речи: Белгија и Србија. Француз је горд, он све воле што је гордо, смело, он обожава лепе гестове. јунаштво је његов идеал. Према јунаштву он негује нарочити култ, а узвишене жртве малене Србије, која је претпоставила пре смрт него да се поклони сили војсака аустронемачко-турско-бугарских побудиле су у душама Француза силину одушевљења и пожртвовања.

Онај који познаје Француза, његову приврженост родној груди, његовом огњишту, његовој лепој Француској, само тај може проценити са коликим је одушевљењем он потекао у помоћ Србији.

Ти контингентнти можда се више и неће вратити! Али Србија није напуштена и оно што више вреди од живота — част — спашено је. Са таквим осећајима отпутовали су француски војници живахни и храбри, више него то, радосни, овој страној и удаљеној земљи. Па ипак тако блиској, јер је то Србија, мала земља јуначког народа који ће остати легендаран у историји јуначког човечанства.

Маћедонија! земља туге и смрти, земља из које мученици једног малог народа стално позивају у помоћ све који срца имају.

ж о »ж ж

Са оваквим осећајима су и наше трупе стигле и искрцале се у Солуну.

Грчка, која је изневерила своје доскорашње савезнике Србе и њене старе заштитнике и творце-Савезнике-, ладно нас је дочекала; још више од. тога непријатељски. Наши први контингенти и ако исцрпљени и уморни, похитали су одмах после искрцавања Србији која подлеже под ударима непријатељевим, према »Рптпсезе Тоштфате«, која је била звезда водиља наше крсташке војне. Позади нас је мобилизована Грчка, а ми данас знамо против кога је изведена ова мобилизација. Напред, између нас и Срба, напредовале су издајничке бугарске трупе. Нас је било шака људи у бескрајним маћедонским планинама. _Борбе отпочеше.

Али помоћ стиже много доцкан. Опкољена са три стране српска војска је већ била приморана, после јуначког отпора, да отпочне своје отступање ка Јадрану преко Арбаније, одступање које нема примера по својим тешкоћама и по претрпљеним мукама. И нама је се ваљало повући преко Демир Капије, једином и уском стазом која се серпентинасто уздиже над коритом бурногаВардара. По непогоди по снегу, по магли борећи се не-