Ратник

ЈУНАЧНИ СРБИ 3

престано одступили смо пред навалом јачега непријатеља до Егејског мора. Тако су се расејале у разне стране снаге Срба и њихових Савезника.

Пошто смо се повукли отпочели смо се утврђивати код Солуна, који је утврђени логор требао да послужи као полазна тачка будућих савезничких опереција, и у будућности да прими ону српску војску са којом нам се није дало да се сјединимо на њеном земљишту. У будућности.... али долазе чудне вести о надчовечанским мукама, о ужасним претрпљеним губитцима ове војске за време њеног одступања преко дивљих арбанашких планина, често у средини непријатељскога јој народа. Она одступаше без путева, без исхране, а они који не могаху ићи падаху као жртве зиме, глади умора, или подлегаху разбојничким нападима овога народа. Самоони Арбанаси који су били уз Есад пашу лепо примише Србе; не знајући српски језик, а да би их умирили, додириваху прстом прса изговарајући речи „Есад Паша“.

Испред ових несрећних остатака једне јуначке војске била је једна непозната будућност и жалосна садашњост. а позади ње је остала на милост непријатељу њена отаџбина, Србија.

Колико је се Срба могло спасти из једне овакве неприлике 2 Четрдесет хиљада, веле једни, шесдесет до седамдесет хиљада, тврде други, док нам данас није дат службени податак једновремено срећан и жалостан: преостало их је сто двадесет хиљада. Али је ово све што је остало од једне војске од 350.000 људи..., од војске која је водила трећи рат и која је се већ у овом времену борила више од три године дана. То су били они који су преживели, не само исцрпљени непрекидним борбама и надчовечанскимфизичким напорима које тек сад издржавају, него који су претрпели и велике душевне муке. _још и данас када нам се јавља за реорганизацију ових трупа чудновато спашеним, стижу нам гласови о болештинама и великом броју смртних случајева на Крфу, чему је узрок њихова потпуна исцрпљеност. Каква трагична судбина! Умрети усљед исцрпљености на Крфу гди влада вечито пролеће.

Наши непријатељи су од овог времена објавили да је српска војска уништена, а многима, шта више пријатељима Србије, чинило је се да се она само чудом може оживети, после свих мука које је претрпела.

И ако мало вероватно она оживе, јуначка војска ове јаке и горде расе.

Она оживе, и, само неколико месеци доцније, искрца се у Маћедонији да постане најјача борбена снага целокупне снаге на Балкану.

Солун, модерна вавилонска кула, испуни се Србима.

1%