Ратник

ЛУДЕНДОРФ и МАЋЕДОНСКА ОФАНЗИВА 5

спортовање били су врло рђави и све ово не би могло бити остварено пре половине октобра.

„Врло брзо постаде јасно да од Бугаске не треба више ништа очекивати. Дивизија из Софије би привучена к Нишу. Краљ Фердинанд абдицира и напусти земљу. Влада се окрене сасвим Антанти, Бугарска се војска растури али дозволи да буде разоружана. Закључење примирја, које ће Бугарску ставити потпуно, у руке Антанти очекивано је с часа на час.

„Немачке трупе које су имале да се боре уз бугарску војску остале су у добром реду; док трупе Антанте неодољиво наступаху уз Вардар ка Скопљу, оне се повукоше на запад ка Митровици и на исток ка Софији у најбољем реду. Формирање новога фронта у Србији зависило је поглавито од способности аустро-угарских трупа за отпор.“

ж ж ж

Кад се све ово резимује излази да би Лудендорф хтео да престави бугарску катастрофу као резултат следећих догађаја:

1. — За време главног савезничког напада, бугарске трупе нису дале никаквог отпора: „Оне су просто напустиле своје положсаје без одбране“. И само тиме Лудендорф себи објашњава брзо напредовање савезничких трупа на алписком земљишту где је био извршен пробој бугарскога фронта.

2. — Кад је већ пробој извршен, бугарске су се трупе „без борбе систематски повлачиле“ према плану унапред смишељеном. Бугарске резерве у јачини „као три немачке дивизије, нису се никако бориле“. Немци, сами, нису наравно могли запушити брешу.

3. — Пропаганда Антанте и њено злато, као и представник њених Држава у Софији потпуно су успели да добију од Бугара да се више не бију.

Једном речи, Лудендорф жели да убеди своје читаоце да у Маћедонији није ни било војничке победе пошто Бугари нису више хтели да се бију. Према њему бугарски пораз треба приписати дипломатској акцији и злату Савезника")

ж ж ж

Мени су непознати резултати дипломатске савезничке акције код Бугара; нисам у стању да знам да ли је Антанта

ту Интересантно је да се забележи да није сам Лудендорф који се труди да представи ове догађаје на начин који сам показао. Немачки Министар Војни из овога доба, ђенерал фон Штајн износи исту ствар у своме делу: Епеђијзе ипа Вефасћеипвеп аш5 дег Хеб дез Ме кпевез (Коејег, Кећрза 1919.) Он пише на страни 174. како је једна бугарска дивизија, у којој се више није имало поверења, предала непријатељу своје положаје без борбе и тиме омогућила пробој.

Види се дакле да је ова теза у Немачкој свуда примљена, и да нико и не покушава, из појмљивнх разлога, да је провери.