Ратник

6 РАТНИК

доиста била принуђена да одреши кесу и да купује бугарске државнике. Али оно што врло добро знају сви Савезници који су били у Маћедонији, нарочито Французи, који су са Србима имали тежак задатак да пробију бугарски фронт, јесте: да су се Бугари, који су се нашли на нападном фронту борили упорно; да су отпор продужили до крајње границе; да су положаје почели напуштати у последњем моменту, кад отпор није више био могућ; да су се сва њихова појачања, која су дојурила ангажовала у борбу ради заустављања нашег надирања; да је капитулација резултат једино интегралне војничке победе.

Дакле, ма шта рекли Немци, војничка победа је постојала, победа потпуна и неповратна.

Покушаћу да у редовима који наилазе то и докажем.

ж ж ж

У јесен 1918. године, снаге обеју страна на Маћедонском фронту биле су приближно једнаке. ,

Број батаљона двеју страна био је готово исти. „Антанта их је имала 289; Централне силе 297. у

Техничка средства била су за нешто многобројнија на, страни Антанте: топова 2069 према 1850 бугарско-немачких; З7пут топова 289 према 0; митраљеза 2682 према 2539; пушкомитраљеза 6424 према 0; аероплана 200 према 80.

Исто тако, Антанта је имала 47 коњичких ескадрона, према 26 непријатељских.

Према томе Централне Силе, јаче у пешадији за 8 батаљона биле су слабије у техничким средствима. Али како су све ове цифре само приближне, може се узети да су обостране снаге биле једнаке. И сам Лудендорф то изјављује.

Међутим, Цетралне су се Силе налазиле у много бољој ситуацији у погледу доласка појачања. Доиста, Бугарска још није била исцрпела своје резерве у људству и била је у стању да попуњује празнине у својим јединицама. С друге стране, долазак немачких и аустријских појачања био је и бржи и лакши двема жељезничким пругама: Београд—Ђевђелија и Букурешт или Варна— Једрене—Серез, него транспортовање морем антантиних трупа.

Из ових констатација јасно проистиче да победа Савезника није резултат њихове бројне надмоћности нити повољноје стратегијске ситуације. Она је плод надмоћности у командовању, рационалније употребе трупа, одличне припреме офансиве и јачег морала њихове војске.

Савезници нису могли мислити на офансиву у току зиме 1917. —18. год. У то време, они су били у неизвесности односно употребе оних немачких трупа које су постале слободне на Ис-