Ратник

" 144 РАТНИК

Од ретких команданата какве нам је припремало темељно мирнодобско спремање једва за неколико деценија, одликовао се још ређим особинама пок. Аранђеловић. још у миру схватајући свом озбиљношћу војнички позив, као, васпитач и вођа, не штедећи себе он се је солидно усавршавао. Желео је да што дубље уће у војни знања и да се спреми за положај команданта. Исправан официр, покојник се још у миру морао скренути пажњу на себе својих претпостављених старешина. У свима гарнизонима тадање мале Србије, у којима је он служио, он је оставио лепу успомену међу својим старијим и млађим друговима. Писац ових редова сећа га се у службовању из Зајечера за време анексије Босне и Херцеговине. Вежбања резервиста, двострани маневри са трупом у тамошњој околини, наговештавајући нам већ ускоро буру на Балкану, дали су прилике да се пок. Аранђеловић истакне својом спремом, својим правилним погледима на војну вештину, њену примену и на вођењу трупа у опште сведочећи о његовој амбицији као команданта. Већ тада као виши официр, у чину мајора, полагао је на теорну спрему тежећи слално усавршавању. Пратио је напретке војне науке па и сам је на њој радио. У друштву с једним другом написао је тактику која је у своје доба служила као добар уџбеник и ручна књига кандидатима за испите.

Колико је жељан био усавршавања нека послужи и то, што је тих година тражио па и добио годишње осуство које је употребио превевши га у редовима Француске војске, у пешадији. Успевши да добро научи француски језик, њиме се је радо после служио на њему читао и говорио. Књигом се јеи даље стално интересовао м У „ату кад је прекид операција дозвољавао, њом се бавио.

ж

Први балкански рат га је истакао и показао његов војнички таленат. Дошавши у ТУ. прекобр. пук успео је да одмах све официре и војнике придобије за себе особинама које се тешко. друкчије могу научити, већ које се само службом у трупи стичу Покојник се ретком ваљаношћу и отвореношћу придобивао · људе за себе. Пук се брзо с њиме сродио. Сви је га заволели. Он је имао те особине да не одбија од себе већ да привлачи. Са својим пуком учествовао је у свима борбама које је за време опсаде Једрена имала наша П армија да издржи. Дани заиста ретког искушења за време опсаде показали су колико је вредео Радомир Аранђеловић као командант. Он је по највећој вејавици каква се тамо у тим крајевима не памти и која је владала у фебруару месецу кад је снег био завејао војничке земунице, лично с официрима ишао помажући да се одгртавају, чисте и војници спасавају. Његова заузимљивост, старање за војнике учинили