Ратник

ЕКРОЛОЗИ 14

су те је љубав према њему само расла. Официри су га волеви Они су у њему гледали старешину и друга спајајући поштовање с оном љубављу којој није било границе. Не испуштајући из вида ни момента бојну готовост пука пок. Аранђеловић је важио као јединствени командант. Тај се глас о њему шири и он је ту репутацију заслуживао. Неколико дана, 11., 12., и 13., марта 1913. за време самог напада и освајања Једрена, тек су управо показали шта је војничкога било у њему. Хладнокрвност, присебност, лична храброст, схватање дужности до скрупула, неуморност. Спајајући све те ретке особине командантске он је морао да импонује. Под силном турском артилеријом обасипани положаји на Папаз тепе и у долини Арде, четврти прекобр. пук и поред губитака правилно је наступио освајајући један за другим положајем и напад правилно извео. Командантова умешност, војнички поглед, залагање и остало давали су снаге и официрима и војницима. Он је пак с поносом на свој пук гледао. Живо се још сећам, као и сам учесник, његове слике која ми је у сећању остала. Висок ратничког погледа, лица које није одавало замореност, кружних очију, ведра погледа, човека пуног воље и енергије. Није се ипак ничим хтео да истакне видно. Примером је сам претходио а умео је млађе да подстакне. Једном речи умео је да управља и командује.

ж

У Бугарском рату 1913. г. покојник се још више истиче Он је добијајући наређења са својим пуком тако рећи летео тамо где је опасност грозила. Добијао је важне задатке и њих је на потпуно задовољство извршивао. Замор се није осећао. Сећаћу се вечито дана проведених под врелим сунцем на пољанама крај пута за Страцин, ка положајима крај села Руђинаца, где је наш пук очекивао за време затишја даљи развој догађаја. Био је и даље у саставу Дунавске дивизије П позива.Дани су протицали пуни врлине и досаде. Пук је довршивши утврђивање положаја око Куманова дошао овде где су га очекивали нови ратни напори. Ту нас је затекао изненадни, мучки напад Бугара 17. јуна, кад је ситуација захтевала да се што пре оде у помоћ Шумадиској дивизији која је већ водила борбе са Бугарима. Маршовање без одмора довело је пук у моменту можда кад се имало одлучити, да ли ће непријатељ успети у својим намерама.

И пук је та срећа пратила да иде стално тамо где је каква опасност претила. Ређају се и излазе ми пред очи сада крваве и огорчене борбе за време иначе релативно кратког окршаја са Бугарима у којима је наш, ТУ прекобројни пук са поносом и славом учествовао. То су борбе на Црвеном брегу, на Злетовској реци, незаборављене борбе на Рајчанском Риду, код села Њиви-

РАТНИК, св. 1Х. 1923. 10