Ратник

146 а | РАТНИК

чана, испред Кољена, код Винице. Све је ово било у месецу јуну Одатле пук иде за Царев Врх где улазиу ново, формирани Црногорски Одред и где су га чекале још огорченије борбе на Саси, Побијеном и Говедарнику.

Сви су ти дани истицали колика је у опште храброст српског војника и његовог старешине. Пок. Р. Аранђеловић 6. јула при неодољивој навали јачих снага Бугара показао је ретку храброст и присебност. Његово залагање било је доказ о беспримерној му војничкој вредности. Његов утицај тако рећи враћа поколебаце редове пука. Његова команда улива нове снаге и храбрости. Он јена челу свог пука и непријатељ је задржан,

Ми предузимамо потом нов напад и М. Говедарник је истог дана у нашим рукама. |

Још неколико дана борбе које су ту вођене по доласку наших појачања, трупа Дринске Дивизије [ позива, истакли су сву жестину са којом су се две војске бориле. Непријатељ је желео да по сваку цену победи и пробије наш фронт но то му није испало за руком. На блиском одступању остају обе стране све до примирја. — 7., 8., и 9. јула па и следећих дана борбе се настављају у којима и ми и Бугари претрпљујемо ужасне губитке

Но положаји су наши остали у нашим рукама. Ту је у тим љутим окршајима поред знатног броја погинулих и рањених. официра при једном јуришу, 9. јула, нашао смрт и храбри командант Радомир Аранђеловић, јунак витез каквог се мало могло наћи. Он је дао свој живот с оним уверењем, да га радо даје и знајући зашто га даје. Оставио је породицу, удову и незбринуту децу.... Један од толиких примера где неблагодарност друштва и државе чини јачи контраст према несебичности оног који даје живот за отаџбину а где се позвани недовољно страју о породицама тих палих.

Погођен од непријатељског зрна и тешко рањен пок. Аранђеловић је остао на положају где је после нађен избоден ножевима и изнакажен од непријатеља, оног истог за кога се на Једрену тако искрено залагао и за кога није жалио жртве. Судба је хтела да му се од неблагодарних Бугара на тај начин врати,

Он је дао свој живот показујући како се за отаџбину гине.

На његовом и осталим сличним примерима, којих је безброј у прошлим ратовима, нараштаји се имају чему поучити. Дугачка читуља жртава датих за слободу и уједињење у том погледу сведочи много. Њихове се фигуре, тих див. јунака, издижу као гранитни споменици да остану за поколења вечито, докле народ живи и док племена нашег буде било. Један од таквих, међу "првима је пок. Радомир Аранђеловић. Одужујући -се помену свог врлог команданта писац ових редова жели да у овом помену