Речник српскога и немачкога језика

Abbrechung Unterhandlung, ein ејрсаф —, пресећи, прекинути, прекидати договор, разговор, погађање; wir wollen hiervon — , He heMO O TOMe BHme POBOPHTE; laßt uns jeßt hier —, станимо сад ту; UT — , у кратко прекинути, претргнути ; abgebrohene Seufzer, Worte —, испрекидани уздаси, речи; штуеп —, поткинути, поткидати, подломити; паф Ђег дете —, потргати; сци ђекиши —,06 ломити, обламати; алт теђе—, отклати (пасјим зубима). 2. ein v. Zaune abgebrochener Streit, HeHa/AagHa,y CHAy úora cuaha; erne Brüde —, PYWHTE, IOPYIHTHA MOCT; ein Haus —, pymrти, обарати, порушити, разрушити, разорити, разметнути, оборити кућу; —“. п. разбити се, разбијати се ; одломити се, открхати се, ломити се, кршити се, одбити се, одбијати ce; mitten in бег Жеђе —, стати, престати, запети, престајати, запињати у сред говора.

Abbrechung, f. Abbrechen, n. разваљивање, разтрађивање, одламање , обламање.

аббуецел, y. a. (das Фирјегбјеф), разбити, разбијати, протегнути, протезати.

abbrennen, У. а. палити , сажигати, опалити, попалити , сажећи, у пепео обратити, заложарити ; се Фапопе —, палити, избапити, опалити; те Зједег —, пећи, испећи опеке; — “. п. горети, изгорети, саторети, noropers; das Gewehr brennt jd)nell ab, nyшка добро пали; Ђаз Збпоријрет if abgebrannt , плануо је прашник ; рад Feuer [ајјеп, пустити, пуштати да изгори огањ; ein Abgebrannter, ј. Abbrändler.

abbring-en , у. а. скинути, скидати; вадити, извадити; етпеп о0ш re<ten беде —, кварити, покварити, завести, Заводити кога; einen von feinem ЖДотјаве — , одвратити, одговорити, одвраћати, одговарати кога од намере; ештеп роп ештег УХештипд —, избити, избијати ком из главе мисао; —шпу, +. одвраћање.

abbrödeln, у. а. крунити, мрвити, дробити; у. т. 46 —, крунити се.

Abbruch, m. |. 9(Dbred)ung, 9[DPved)en, украћивање, уштрб, штета, квар, криво; GQu| den — џеацјеп, продати, продавати да се разори; етеш — фип, укратити, украћивати, криво коме чинити, учинити, шкодити коме; an Ђег Фејитођен — тил, удити, шкодити, наудити, нашкодити здрављу 1 thun, кратити што себи; 1ф пи ођле bezahlt werden, Tpeúa ме потпуно исплатити.

abbrüchig, adj. KPT; штетан, вредоносан.

abbrühßen, у. 2. парити, опарити, испарити, 34парити (буре). песму.

аббу ет, у. 2. (еп 5ео), рикати , одрикати

abbrunſften, y. n. престати гонити се, пуђати се (од зверади).

abbuden, У“. а. дигнути, дизати чатрљу.

аббидет, у. а. утијати.

abbuhlen, y. а. љубећи задобити, добивати; 16 —, у. т. трошити се, истрошити се од Gay Aa.

abbürden, y. а. растоваривати, скидати терет.

abbürſten, y. a. кефати, окефати, искефати, | очеткати, четком очистити.

| | | | | |

abdrehen

abhüß-en, y. a. I1aTHTI, плаћати, TPIICTE, 0Tпостити, отпаштати, испаштати, прати, 0прати (грех); — Dur ап ен, одболовати; — Ђихф Медеп, одлежавати ; — Dur 9deinen, ormaakaTH; —Uung, +. отпаштање, испаштање, покора.

Abe, п. буквица, абецеда; #85. почетак; bud), n. абецедар, буквар; --јфШег, јфиђе, т. абецедарац, штицарац. букварад; —бајет, 7. абецедна таблица, штица.

Abconterfeien, f. Abmalen.

Abcopixen, \. Abzeicnen, Abſchreiben.

Abdach, n. (Bauk.,), crpemanua, стреја, кров.

abdachen, у. а. раскрити, открити, натнути, Harnóart; eine Mauer — , покривати ; fi — (роп етег (9eqenb), под ногу, низ брдо ићи, нагибати се.

Збрафипа, +. крутост, стрмен; (Вац), нагиб, шкарал.

abdämmen, у. а. загатити, џреградити, одбити, гатити , преграђивати , одбијати воду (насипом).

абраштрееп, у. а. отпајивати; — Y. h. џушити се, испушити се, јапити, лапити, ветрити, изветрити; —ипу, +. изјатљење, изветрење, јапљење, ветрење.

abdanfen , y. a. отпустити (кога из службе); ein Schiff Alters ђаег —, оставити, остављати стар брод; Зхирреп —, распустити војску; — у. п. оставити службу, захвалити се на служби, одрећи се достојанства; —шцпа, f. оставка, отпуст.

abdarben, у“. a. штедити, приштедити на чем; ih habe es mix an meinem Munde abgedarbt, приштедио сам од уста; — у. п. слабити, лошавити, ослабити од патње.

abdarren, у. а. сушити, осушити ; вадити, извадити воће, жито из пушнице.

aDpede{n, Y. 2. открити, откривати.

abde>en, у“. а, одастрети , отклопити , отклапати; (еп дане), открити, откривати (куEy); (den 3:46) —, спремгти, спремити,; ein Thier —, A€PaTH, одерати; —, л. откривање.

9(Dbeđ-ev, m, живодер, деренчин; —ет, +. живодерство, живодерница.

abdeichen, f. abdämmen.

абријел, у. а, ешеп Фај —, згушћавати сок; — у. п. згуснути, згушњавати.

abdielen, у. а. тинити, претинити; Ђеп бирбо den —, патосати, потподити.

abdienen, Y. а. служити, отслужити, отелуживати; — п. отслуживање.

aDbinqen , у. а. откинути, откидати што на цени: најмити, најмљивати што у кога.

абробеп, у. а. отсукати , отсукивати.

abdoxrren , у, п. венути, сушити се, увенути, сахнути, осушити се.

абобутећ, у... сушити, осушити, |. абрагтел.

Abdraht, m. (bei den Zinngießern), rounne, струтотине, f. pl.

abdrängen, |. oDbvinqen, Weqbrdnqen.

абррефјејт, у. а. стругати, точити, остругати, оточитИ.

абртеђеп, у. а. уврнути, увртати, одврнути, одвртати, сврнути, евртати, осукати, осукивати, сукати, вртети, отсукати, отсуки-

i|*