Речник српскога и немачкога језика

abbäumen

BACYTE, HAIYCTHTE PÿJEHEK ; die zufließenden Фадетађег —, површлу воду одводити, одвраћати од руде; ben есеј —, платити, исплатити производима, дохотцима од руде.

abbäumen , у“. 2. одвијати, одвити, скинути (с вратила).

abbeeren, y. a. брати, пипати, обрати, опипати (зрње).

_abbefehlen, |. abbejtel{en.

abbegehren, Y. a, einem еносз —, питати, искати, тражити што од кога.

abbehalten, y. a. den Hut —, држати, задржа ти шешир у руци.

абђетђеп, у. а. гристи, одгристи, одгривати; — von unten, TOATPHCTEH , подгризати; ung, +. одгризање.

аббејеп, т. а. вадити, извадити љугим сретством или пакленим каменом; усне —, скинути кречем длаку; абдебетује УВоше, Beiz=оће, кречем извађена вуна.

abbefommen, Y. a. добити, задобити.

аббееп, 19, у. т. излајати се, налајати се.

аббетјеп, у. пл. отдепити се, отцепљивати се.

аббетиј-еп, у. а. одазвати, одазивати, позвати, позивати, згати натраг; —шпу, +. одазиваEe; —ungsſhreiben, п. одвивни лист, одзив но писмо.

аббеје еп, у. а. порећи, опорећи, порицати (заповест итд.) ; узети наруџбину натрат; — ung, #. порицање, опорицање заповести, зимање наруџбине натраг.

abbeten, Y. а. молити, измолитИ, ОДМОЛИТтИ; ſeine Sünden —, молити се за опроштење TPExX0BA CcBOjUX; das Gewitter — wollen, xreти уклонити, одвратити непогоду молитвом.

аббенег, у. а. просити, опросити; DUH Pi тоа8 —, издрљанчити, искамкати, искамчити, испросити.

abbetten, 1%, у. г. ооп бег алт —, одмакнути, одмицати кревет од зида; је von ſeiner Frau —, неспавати са женом својом.

abbeugen, v. a. die Augen —, окренути, окретати 'одвратити, одвраћати очи; ј. abbiegen.

abbezahlen, у. а. платити, исплатити, исплаћивати, плаћати.

abbiegen, у. а. (putem (ft) савити, савијати, повити, повијати грану; етеп 3 —, положити, полагати одводу-

abbieten, Ÿ. а. дати, понудити, давати, нудити више него други; прогласити, проглашивати, наповедити, наповедати.

Abbild, п. икона, слика, прилика, кип, образ; —en , у. а. сликати, цртати, изобразити, малати, намалати, измалати ; препочети; ung, +. образ, кип, икона, слика, прилика, сликање, препочињање.

abbimſen, у. а, трти, гладити, угладити, изгладити бигором.

abbind-en, Y. а, одвезати, одрешити, одвезиBATH, одрешивати; еп #06 —, одбити, за лучити теле; еше УЗатуе —, подвезати браAanHmy; ein Faß —, наобручати, обручати бачву, буре; — инд, f. (bei den Wundärzten) подвез, подвезивање.

9(Dbiji, ла. што се одгризе; закусак , Scabiosa виасјва, L.

ко

abbrechen

зГббие, +. испричавање, мољење.

abbitten , у“. а. молити за опроштење, испричати се, испричавати се; #ф еноаз —, |. Verbitten.

abbittlih, adj. простив, опростив.

abblänken, y. a. (Silbergeſhirr), чистити, очиCTHTE. abblaſen, у“, а. дувати, дунути, одувати; трубом, рогом оглашивати, огласити, трубити; ein ed — , свирати, отевирати песму; der Wächter bläſt die Stunden ab, cTpazap јавља трубом, рогом сате; ет Feſt —, pacтрубити, разгласити трубом светковину.

abblaſſen, Y. 1067. убледити.

abblatten, у“. а. комити, брати, побирати, 0брати, побрати лишће; (оопт Rothwilde) 6pстити, побретити; —ипа, +. комидба.

abblättern, у. а. у. abblatten ; fi< —, у. г. губити, изгубити лишће; листати се, разлистати се, цепати се, расцепити се на листове. аббјацеп, у. п. пустити, пуштати модрило.

abbläuen, v. a. (die Wäſche), модрити, омодриTE; (dur<prügeln), MaTHTH, ÖHTE , AYIATE, измлатити, избити, излупати, излемати.

аббјетфет,, у. а. (Зепиоало), белити, убелити (платно), (ооп туатбеп) у. 1167. бледити, побледити, побелити, убелити.

abblühen, Y. n. одветати, прецветати.

Abblühen, n. nPenBeraBaBe.

abblüthen, y. a. кидати, тргати, брати, покидати, потргати, обрати цвеће.

abbobnen, #. Bohnen.

аббођуеп, у. а. бушити, пробушити, провртати.

абботдеп, у. а. узајмити, посудити, узајмљивати, посуђивати.

abboſſeln, Y. a. направити, творило.

Abbrand, m. (in den Schmelzhütten), roæzer.

Abbrändler, m. n0T0oPpezal.

abbvaj|en, Y. a. брацати под ветар, окренути, обрнути , окретати, обртати под ветар (јадра).

abbraten, у. a. испећи.

abbrauchen, |. abniiben. (пиво.

abbrauen, у. а. варити, изварити, доварити

абетацтен, у. п. пустити, пуштати угаситу боју.

abbräunen, у. а. опалити.

аботацјец, у. п. кипети, врити, искипети, изврети. abbrechen, у. а. окрнути, начети, откинути, откидати, одломити, одламати; (Виле, Obſt), тргати, брати, узабрати, ускинути, noóparn; einen Zahn —, домити, сломити; einem Pferde die Eiſen -—, PACK0BATI, PacRHBamrg; die Spiße von einem Meſſer —, 04ломити, открхати врх од ножа; сш Lager —, дизати, дигнути табор; ein Zelt —, 110купити, купити шатор; ве За фе —, тући, трти, истући aan; die иштре —, раставити, растављати псе; оф еоаз —, укратити, pa тити што ceón; einem etivas am Yohne—, 0Tкипути, закинути, закидати, омалити, укратити, украћивати, откидати што од шлаће ; 7 ебоаз ош Упшће —, штедити, приштедити, откинути, откидати што себи од уста; die

начинити калуп,