Речник српскога и немачкога језика

Ж, п. а, прво слово од азбуке немачке; тег A ſagt muß au< B ſagen, ко се у коло ухвагио, ваља и да IOHrPa; weder A no B, ни бело, ни црно; À und D (Alfa und Oтеда), почетак и крај.

Aal, m. јегуља ; <werer als 50 Dkg.yrop; —anде, т. пари; — baum, m. nacje грожђе beere, Т. црни рибиз, црна рибизла (плод); — beerſtrau<, m. црни рибиз (стабло); еп, Y. A. ловити, хватати јегуље; —јапу, п. хватање, лов јегуља; --[0тпц9, 24). јегуљаст; — аду. јегуљасто, угорасто; —јтац, +. балавица (риба); —дађе, +. ости, остве, f. pl.: —Daut, 1. koma oa jery»e; —ta{ten, m. тарда, заграда, 32, лов јегуље; — 016, 1. вршка за хватање јегуље; —1еде, {. \. Aalwehr; — mutter, #. балавица, (риба): —уухфе, TI. |. Загдабе ; —диарре, f. |. 9(alvaupe; —u.uajt, шп. смотак на шиби за лов јегуље; —хаире, +. манић (риба); —теије, f. |. Aalforb; —fte<er, m. \. Aalaabel; —ſtreif, m. 1pya пруга коњу Ha JjJebBH; —litejen, —4{itid), \. Aalſtreif; ſuppe, f, jyxa, Topóa 01 јегуље; —#01ф, ·m. рибњак за јегуље, —еђу, п. и. +. заграда за, јегуље.

Јат, т. орао; —Ббесте, —ијфе, 7. брекиња.

ЗГа8, n. стрв, стрвина, мрцина, леш; мамац, мека ; —баНет, f. гнојна краста.

Зајеп, т. п. меку, мамац, стрвину метали; вараговати, лешити, чкрњати.

ЗазјПеде, +. златара, златарка, златница; freſſig, —freſſend, adj. ко се мрцином храни; —детех, т. лешинар; —десиф, —geſtanf, m. смрад; —gterig, adj. жељан стрвине; —дги“ be, —fuhle, |. Scindgrube; —haft, —ig, adj. стрвинаст, мрцински; гадан, гнусал; adr. као стрвина ; гадно, гнусно; —[ајех, ш. мртвењак, говноваљ, говнара, стрвински гундеваљ; —Г0рђ, ш. (Зацћ) овнујска глава; —frähe, 2. врана; — робе, \. Aasbſatter; — ſeite, f. мездра (од коже); — одег, ш. стрвинска, птица.

ab, adv. y свези са глаголима значи одељење, довршење, OTPILABE; 01; Drei Schritte vom Weg —, TPE KoPpaxa 04 nyra; die Spiße if —, откинуо се, открхао.се BDX ; der Ropf iſt —, 0Aa€ rzaBa ; Ropf —-, доле с главом; vort Wege — gehen , заблудити, забасати, свртати с пута) HUf —, A016 шешир, доле са, шеширом; Fluß —, HHB воду; Зету —, низ брдо, под Hory; auf und — gehen, ueTATE, ићи торе Jf01e; einen Gulden auf oder —, форинта, више или мање; - und zu gehen, долазити и одлазити.

Abatuch, u. aba; von —, абен; ЈУ Ше ооп —, абењак. |

abächzen, ſi, у. г. истрошити се, изгристи се од уздисања. 2

abađern, у. 2. орати , одорати , одоравати,

– разбраздити.

Abammen, x. а. одбити, одбијати (дете од сисе).

abänder-lih, adj. 1PoMeBEB ; n, у. а. преиначити, преиначавати, изменити, измењивати, мењати , предругојачити; (Фргаб .) склањати; —шипа, 7. мењање, промењивање, измењивање, преиначавање, преиначење ; промена ; (Фртаф.) склањање.

abängſt-en, —igen, У. a. мучити, кинити, узнемирити, изнудити; епепт еноаз —, страшењем што од кога добити; —118, Y. T. My= чити се, морити се, гинути, страховати, скапавати, погинути од страха, од муке; —iqung, #. мука, етраховање, страх.

abarbeiten , v. a, einen ФОвеш —, одвалити, одмакнути камен, H5paAHTH ra; bie UnebenDei= јеп о —, гладити, поравнати, угладити; еш Schiff vom Strande — , отиснути лађу; S{eiber —, HsAepaTH xajbHHe mocayjyhm; {eine Zd)ulben —, oapaanrH, oapaljHBaTH AyT0B6; abgearbeitetes јего, исхрган kob; (zu Ende avDei(en) свршити, довршити, свршивати ; #ф —, у. г. морити се, убити се послом.

Abarbeitung, +. одрађивање.

abärgern, у. а. мучити, једити, љутити, срди-. ти, намучити, наједити, разједити, наљутити, расрдити. ;

abärnten, у. 2. жети, пожети.

Abart, f. Bpera, poa; —en, ﬅ. Ausarten; —1g, adj. одрођен, одродан.

абајфеги, у. а. вадити, трти, чистити, очи“ стити врућим пепелом.

абађеп, y. 2. пасти, бретити , попасти , обрCTHTH. aba|t-en, Y. 2. кресати, окресати , скресати, скресавати; —шпд, f. кресање , скресавање ; Das ivas bei der — abfällt, okpecune, f. pl.

abäthm-en, y. a. einen Schmelztiegel — , ycajars, усијавати топионицу; —ипа, +. усијавање (топионице). >

абавеп, у. а. вадити, извадити љутим сретCTBOM. абаиде и, у. a. тражити траг очима (без псета).

абаифђетеп, у. а. терати; истерати (кмета, са свога, селишта), —ип, #. истеривање , терање са седишта.

аббафел, у. а. пећи, испећи; — у. n. препећи ce; abgeba>enes Brod, препечен хлеб; das Brod i abgeba>en, подлупио се X1esó ; (das Зафеп беепоијеп) извадити (хлеб из пећи).

аббађеп, у. а. купати, окупати; == у. п. окупати се. e

abbähen, у. а. пржити, пражити, испржити.

абба дел, у“. а. одерати кожу; [59 — у. Т. RHHH" ти се, трудити се,уморити се, намучити: 0.

abbamſen, y. a. прашити, испрашити (кожу). 7

abbarbixen, у. а. бријати, обријати. ДЕ,

abbajten , Y. a. (ешеп Зои) скидати. лику: с. дрвета; гулити, огулити (дрво). 0“

abbauen, т. a. рушити, разграђивати, поруши“ ти, разрушити , разградити ; оте“ Зефе ==,