Речник српскога и немачкога језика, стр. 124

5 erwachſen -

erwaſen, 24). одрастао, прирастао, велик.

erväg-en, ~. а. уважити, промислити, 0бзиparH ce; —1g, +. промишљање, размишљање, обзир.

епорађреп, у“. а. изабрати, одабрати; —шпу, +. избирање. D |

епоббиеел, у. а. споменути, поменути, налпоменути; — Ung, +. помен, спомен, спомињање.

епофтееп, у. а. угрејати, огрејати, разгрејати, откравити, згрејати, грејати ; утопдити; |, — у. т. угрејати се, грејати ce; —d, adj. orpejan, orpejao; —ung, 5. трејање. y

erivart-en, У. а. чекати, очекивати, изгледати, надати Ce; —ung, +. чекање, надање, изгледање, очекивање.

erwe>-en, у. а. пробудити, будити; (егседеп), узроковати, побудити ; (8јеГ —, гадити се; von dem ође —, узкреснути; —0Ф, |. er баци; —ппд, Е пробуђење, буђење, побуђење. ermeDren, 19, у. т. бранити се, чувати ce; #95 те — ипеп, немоћи одолети.

егретфеп, у. а. умекшати, мекшати; (с буеи), дирнути; im Убајјее —, накиселити; —, у. п. одмекнути, мекнути; —п19, #. омекшавање. Erweis, ]. Beweis. -

erweiſen, Y. a. AORABATH, показати,“ посведоYHTH, erweislih, ај. доказан.

епренеги, у. а. распространити; раширити, проширити; —ung, # разпрострањење, раширење, проширење.

(Еишоетђ, ш. добитак, заслуга ; тековина, тециво, привреда, течевина, ((Фегоегбе), обрт; —еп, у“. а. тећи, стећи, зарадити, добити; —exr, ш. стечник ; —S-, (in Ви.) тековни, обртни; —јат, adj. прометљив, радин; ung, #. течење, течевина ; зарађивање.

erwieder-11, у. а. одвратити, узразити, одговорити; —ппд, 5. одговор, одвраћање, узражавање. erwirfen, у. а. изпословати, израдити.

ertviſhen, v. a. уграбити, ухватити, докопати.

erwudchern, у. а. стећи лихварењем. erwünſh-en, v. a, HaxeznTn ; —t, adj. жуђен, драг.

erwürg-en, у. а. задавити, удавити, затупити; — ung, #. дављење, гушење.

Erz-, adj. (nur in Zuſamm.), apnn, арки, над; велик; јако, веле, пре.

Erz, n. руда, туч, мед; —ађеу, # жица од руде.

етаб Реп, у. а. поведати, причати, казивати, приповедати; —ст, ш. приповедач ; —Шту, f. приповедање, приповест, приповетка, татња, прича.

(дате, +. руда.

(Етубфој, п. архиепископ, арцибискуп, надбискуп ; —biſhöflih, adj. архиепископски, надбискупски , —Бзе ит, пл. архнепископстно, архидиједеза, надбискулија.

етзббје, аај. врло зао, врло срдит.

Erzbruch, |. Erzgrube.

ЊЕ 140 =

Erzdechant, m. аркидекан, аркиђакон.

eſſen

erzeig-en, Vv, a, JEA3ATH, показати, учинити: —ung, +. показивање, указивање.

erzen, 20). од меди.

Erzengel, m. apanheo, apxanheo.

erzeug-bar, adj. производив; —en, у. а. родити, излећи, уплодити : узроковати; правити (робу), произвести; извести (руду, семе); —er , IN. родитељ, отац, производник ; 148, n. плод, летина, производ, летораст; —џпо, +. плод, производ, рођење, извођење, произвођење.

Erzfarbe, +. боја од меди.

Erzgang, m. \. Erzader.

Erzgrube, f. pyaa, DyAHHR, MajAaH.

Erzherzog, ш. арцидука, надвојвода ; —Ш, 1. надвојводкиња : —%, 24]. надвојводски; —б бит, п. надвојводство.

егуеђееп, У. а. одгојити, одгајити, васпитати, одхранити ; —ст, т. одхранитељ, одгојитељ, васпитатељ, васпитач; —есп, 5. одтојитељка , васпитатељка , васпитачица ; — nq, f. o4arojebbe, васпитање; —ипдЗапна!, +. хранилиште, васпиталиште.

стјејел , У. а. постигнути ; произвести; смерати, циљати; погодити, згодити.

erzittern, y. n. APKTATH, уздрктати , трепетати, устрептати. затрепетати, задрктати се, стрепити.

Erzprieſter, m. nporo, прота, протопоп, протопопа, протојереј, протопресвитер, аркипоп; —0ф, аај. аркипоповски, протопопски, протојерејски. ~

Erzſäufer, m. APCBHa лијаница.

(ia\d)enf, m. neankH nexapHHk.

(ОВАН, п. арцибискупија.

Erzſtufe, 2. руда, рудник.

Erztruchſeß, m. велики трпезник,

erzürnen, V. a. разједити, ражљутити, расрдити, прогњевити, разгњевити , наљутити, љутити, наједити, једити.

Erzvater, ш. патријарх, прародитељ, праотац. erzwingen, y. а. присилити, силити.

еЗ, рт. ово, то, оно.

Eſche, +. јасен.

eſchen, adj. јасенов; —ђођ, п. јасеновина; wald, m. jacennK.

езсотреен, у. а. одбитковати.

Esconto, n. 0A46ATAR.

(88сотје, #. пратња.

(је, т. магарац, осал, кењац, товар; —феп, n. матаре, пуле, ослић, товарче; —ет, +. магарство; —ђај , 24). магарећи ; —1, f. магарида, ослица, товарица, кењица.

Eſels-füllen , n. магаре; — Гор, m. дедак; milch, f. млеко магареће ; млечика ; —0ђ, п. ухо магареће; (тп Зифеги), превитак листа у књизи; —ефеу, ш. ослар.

Eſpe, ЖЕ. јасика.

eſpen, adj. јаспков; —000, n. јасиковина; wald, Mm. јасик.

eßbar, adj. mro се једе.

Eſſe, f. огњиште, вигањ, димњак.

eſſen , у. а. јести, изести; 0 јан —, најести сеј —л. јело, јестиво; гозба, ручак; је, +. ручаница; ручано доба.