Речник српскога и немачкога језика, стр. 176
Karſt
Karſt, m. 6yAaK, TPHOKOIU, пијук; —еп, y. 2, копати пијуком.
Дола фе, Е картач.
Karte, #. карта.
farten, Y. a. сновати, мудровати што; — у. п. картати се.
Karteaufſhlägerin , +. картара.
Kaxten-blott, n. zapra; —haus, n. Kyba. 04 каpara; —madher, ш. картар; —јргет, п. картање; —јрђејет, ш. карташ, картар.
Startbaune, #. баљемез.
Жазођет, #. крумпир, кртола, земљуника, раmak: —{eI5, n. кртолиште, крумпириште.
fTašartig, adj. сировит.
'šd{e, m. cap; —{orm, +. творило ; —- haus, n. —јапштет, #. сирница; — феп, т. погача са. сиром ; —[05, n. сириште ; (аге, У. сок ; —шађе, —пиШЊе, +. прегаљ, певак, мољак, мољац; —1тиф, —тшо[е, Е сурутка.
еп, у. п. сирити се, усирити се, грушати се; — у. а. сирити, усирити.
Kaſerne, f. xkacapua.
Уб јегјаф , т. грудњача , цедило; —!рајјег, п. хира, сурутка, слатка сурутка.
10106, 24]. сировит.
Kaſtanie, #. кестен; —поуашт, 24). кестенове боје; костањев ; —прегшјег, тш. кестенар; —nvertfäuferin, У. кестенарица, кестенарка; —nwald, т. кестеник.
Käſtchen, n. шкрињица, ковчежић.
јајегеп, у. а. испаштати: —шпа, #. покора, испаштање.
дХајеп, т. орман, шкриња.
Kaſtenamt , n. приходарски уред.
Kaſtner, m. 1PuxoAaap.
faſtrix-en, v. a. YWKOIHTHN, школити, утући; — meſſer, 1. шкопида.
Kaſtrol, n. кастрола,
Katalog, m. nonne, cuncax.
Katarrh, m. назеба, Maxaaaa; —ali|d), adj. 0x Hasebe; —zeltel, n. кремечак.
Kataſter, шп. порезник.
fatajtral=> (ii 5u|.), 24ј. порезнички.
Sated)-et, m. Rarnxemva, yuHreb y RepH; —i|aпоп, Е наука хришћанска; — еп, y. а. учити науку хришћанску; —iSmus, m. kaтихизИс. Kategorie, f. разред.
Kater, m. мачак.
Katheder, шп. катедра, столица.
Kathedralkirche, f. pKa столна, саборна.
Katholik, m. KkaT010Kk, mokan; —in, 7. католичанка, католичкиња, шокица.
ја ђојф, 24ј. католичапски, католички.
дани, ш. катун, платно памучно.
Käbchen, n. маче, мачица, маца; овршина, реса; клас, купадра, палица.
Kaßbalg-en, ſi, v. 7. 1[aBeæarn се, дрпати се; —evrei, #. дрпање, џавељање.
Ваве, Е. мачка; (беше), праћа, ћемер (о Вашпеп), |. Фавојел.
Kabzen-dre>, m. naujak; —farbig, adj. manacr; —geſcrei, n. MayKk, MayKkae; —gold, n. Maцино злато; —јеф ђе, ш. мачкодер; ſprung, m. мачји скок; еб у nur eiu — bis
— 168 —
fehren
dahin, caxo Cy ABA TPH корака донде; за, т. мачји pen, hippuris vulgaris.
Kauderwälſ<h, п. говор неразумљив ; — тебен, неразумљиво говорити.
јацеп, еп, у. а. жватати, зубати.
Éauern, у. пл. чучнути, чучати, чечати.
Kauf, m. купња, куповина, куповање, пазар; — und Verkauf, TproBawe; —brief, ш. куповно писмо; —еп, у. а. купити, узети, пазарити; дејацј, 24]. куповни; DaS GeТацје, ш. куповина,
du{er, m. купад.
Kauffahr-er, m. kaneraH OpoAa трговачкога; брод трговачки ; —pij[Dtte, f. флота трговачка; —94, п. брод трговачки,
Kauf-gegenſtand, m. куповина; —ђалђеј, ш, пазар, трговина; — haus, n. догања, тржиште; — und Handelsherr, m. TproBan; — laden, m. дућан, продавница; —еџее, рт. трговци.
Таи, 2дј. купован; — аду. — ап 15 brinдеп, купити; — Нђбецајеп, продати.
fauf-luſtig, 2дј. купац; —шани, m. трговац; (Käufer), купац; —штапиуеф, 24ј. трговачки; — mannſchaft, f, трговци; трговина; mannsSdiener, m. калфа трговачки; —штапл8 пац, #. тртовкиња; —шапи8уи, п. —шапиз waare, +. роба, трг, еспап; —шапизавеп, т. догања, дућан; —у!ађ, ш. тржиште, пиjama; —1|Xd)ilinq, m. цена; пара, увера; — 84, п. куповна ствар, купљена ствар, ствар на продају.
Kaulbarſh, m. мали окун, регса сегпца.
Кип, аду. једва, тек, истом, само, нетом, тешко; — und —, једва једвице, на једвине јаде.
Kauz, m. Käuzchen, n. Ћук ; ein vreiher —, 60таташ; ein nürriſdher —, WaæHBIHHA, 0yA8.38.
Kaviar, m. ajBap.
Фебагеђе, . наложништво; —1ш0шШ, m. HAложник ; —10е1, п. наложница.
fed, adj. дрзак, смео, безобразан; —heit, f. cMeaocr, 06300pasanocr; —Ulid), ady. C4060Aно, без обзира.
Федет, та. чуњ, клис, преслица; (an Pferden), плећи коњске; (an Kanonen), nmmas; èr hat weder Kind no< — , нема ни кучета ни мачета, —Ђђађи, Е куглана ; —1{Drmig, adj, чуњевит; — 1, V. a. KJTAATE ce; —-plan, m. —plaß, m. куглана ; —јфић, ш. —јујеј, п. куглање.
Kehl-buchſtab, —laut, лт. грлени глас, грлено писмо.
Kehle, f. туша, грло, гркљан; (ап Säulen), жљеб, бразда.
tehleu, Y. а. жљебити.
дер бобеу, ш. корниж ; —Мештен, ш. огрљав: — ſüchtig, 24). гроничан ; —ziegel, m. hepaмида. Kehraus, m, noneazo.
Kehr-beſen, m. nerza ; —bilirſle, f. qerEa.
kehren, v. a. мести, помести, чистити.
fehren, v. a. (wenden), OOpHyrH, OKPEEHYTE; IpCвратити, преврнути ; die Augen gen Himmel —, погледати к небу; ſi —, Y. г. обрнути ce; ſich 1156 ап ебодз —, немарити за што; ſih an ſeinen Ort —, вратити се на своје место.