Речник српскога и немачкога језика, стр. 178

findern

без деде; —1101%, ш. чедоморство; —шти ter, f. примаља, бабица.

ndern, y. n. родити; детињити.

Kinder-wärterin, f. zazuza; —zut, f. oaxpaњење. Kindes-, Kinds-, (iu Вир), детињи.

Kindes-beine , pl. n. bon —п ап, од мале малоће, од детињства; —био , n. унуче; пођел, рт, #. преноси; — ан, +. ап — ап“ nehmen, узети под своје. 1 :

Kindheit, f. детињство; ооп — ап, из мала, из малена.

findiſ<h, adj. детињски; —јеш, детињити, деTHTH се, — Шефеп, спазмати. i

findli<h, 24). синовљи, детињски.

Kindtaufe, f. крштење.

KindS-frau, f. —mädchen, n. дадиља, баба, дадија. Sim, п, брада, подбрадак; —басе, т. чељуст, вилица; —теНе, #. подбрадач, ланчић ; Тађе, |. Kinnba>en.

Kippe, #. провала, пропаст; ацј der — ftehen, хтети се срушити ; (а), крај.

kippen, Y. n. љуљати се; падати; — у. а. подигнути; нагнути; — und wippen , обрезивати новце.

Kipper und Wipper, m. 06pesau новаца.

Kipperei, Е обрезивање новаца.

Kirche, +. црква, богомоља, храм.

Kirchen-, (in Zuſ.) 1 PÞKkBeHN, црковни.

о феи је, т. старешина црквени; —bann, ш. анатема: -биф, n. матица; требник, ритуал; —01е6, т. светокрадац ; —бОјепет, п. црквењак, црковњак, параклисарај; Тел, ш. служба божја; —-јеј , п. проштење, слава црквена, храм црковни; —0д80дег, ш. црквар; —де ђе, п. утвари црковне; —дић, о. —рбесиоден, а. црквена вемља, црковина; —! со, п. —дејапд, ш. песан црковна ; —раоп, mM. заветник , титор; —рједех, ш. црквени син, тутор; тефе, п. право црковно; —јапдех, ш. певац; — ſtaat, m. држава папина; —рајех, т. свеTH 07a; —verſammlung , Е сабор; —0г ſteher, ш. црквени син.

Kirh-gang, m. ход у цркву; —ђој, ш. порта; (Фон езабех), гробље; —ф, 24. црквен, "дркован; —шејје, —шефђе, #. тег еј, п. проштење, слава, храм црквени; —Пех, 1. звонар, пракатур; —]јуег, n. жупа, парохија; —јргенде!, ш. епархија, дијецеза, бискупија; —6 ит, m. торањ, звоник; —007 ter, m. тутор.

futve, adj. питом, домаћи; ће. кротак, добар; — шафеп, укротити.

Тител, у. а. питомити, кротити ; мамити; у. п. шкрипати.

Kirſh-baum, m. трешња ј; —beißer, —fink, m. трешњар; —буаи Аре, ш. трешњовица.

Kirſche, Е трешња.

Kirſchholz, n. rpemwesnna.

Kiſſen, п. јастук, тундела, блазина; —ујеђе, —ziche, f. навлака, павлак.

Зец, п. шкрињица, ковчежић,

Kiſte, +. шкриња, сандук, ковчег.

Kitt, m. zew, лућум.

flat <haſt

Зе, т. сукња, китла. :

ВЕП, 7. а. лемити; — п. лемљење.

Kibel, п.' свраб, сврбеж, туга, голицање ; 62. воља, жеља, обест; —19, 24). шкакљив, тутаљив ; бе. (је), тугаљив, мучан, опасанј —п, у. 2. шкакљати, голицати.

Kladde, f. страца, приручна књига.

fſaſfen, Y. n. јашити, зијати, пукнути ; (је 1002 Ђеп), брбљати.

еп, у. п. лајати, кевкати.

Klaſter, n. хват, сежањ; —ђој, п. дрва у

_хватове сложена.

Најеги, у“. а. хватати,

адбаг, 20. оптужив, тужен, оптужен; —aUftreten gegen Femand, TYÆHIE.

Klage, f. TyæÆ6a, =ma.a0a,; lag, Klage=, (in 315.) тужбени ; (Wehflage), Tyra, TyroBaBe, jayE, — frau, #. покајница; —дејапа, ш. запевка; —дејфуе, п. цвиљење; —Пер, п. тужаљка; тужбалица, плач; еп —auſtimmen, нарицати, запевати. i

Цадеп, у“. а. 'тужити, оптужити; — у. п. тужити се; јадати, јадити, туговати, тужити, јадати се, јаукати, плакати ; einem etwas —, потужити се.

Kläger, m. тужитељ, парац, прица; —ш, +. тужбеница.

аде ј бој, Е тужба; —шеђ, п. нарикача.

Уаддерој, п. даворје, елегија.

Ичадћо, 20ј. тужан, жалостан, невољан, јадан.

Кап, 243. узак, тесан; (је еп, о18 оот Gelde), редак.

Klamutex, f. скоба, споја, пијавица.

Папипети, у. а. скопчати, спојити, стиснути; 79 —, чврсто се ухватити.

Klang, та. глас, звекет, звека, звек.

Klappe, |. (an einer Pumpe), je8uran; (an einer Kanute), saaomamı (an einer Flöte), enxa109, (an einem MKleide), посувратак.

Царреп, у. п. заклопити се, поклопити се.

Харрег, Е. клепало, чегртаљка ; —јадо, f. xajка, лов с хуком и OyROM ; —1iibIe, +. млин; (С арреушташ), блебетуша.

flappern, У. п. клепетати; чегргати ; (11 беп Зађиел), цвокотати.

Klapper-nuß, f. клокочика ; —тоје, Е. турчинак; —ђалујфиђ, m. рукавица без прзтију.

уаррб, m. пљуска, заушка,

УШарре об, m сто крилат.

ах, 34ј. јасан, бистар, чист, ведар.

Kläre, . танкост.

еп, у. а. чистити, бистрити, процедити; jid) —, у. т. ведрити се.

УМагђен, + бистрина, ведрина; 55. разтоветност, јаспост.

Уа, ш. ћушка, пљуска; оговарање.

Klatſchbüchſe, +. пуцаљка,

Klatſche, Е. хлапимуха; стокућанин.

klatſchen, у. п. кленетати ; mit einer Peitſche —, пуцати, праскати; поје Фалре —, пљескати ; Ле. (ацзјађоавел), брбљати, дандати, блебетати; оговарати. i

Klatſcher, ш. блебетуша, стокућа, стокућанин.

Klatſcherei, Е. блебетање, ландање; оговарање.

а ођаје, аај ландав, блебетав; —гоје, |. УШаррегтоје,