Речник српскога и немачкога језика
Abueigung
узети, узимати; еп 8Пе5 —, одрезати; ein Kind von бег Зуи —, одбити од сисеј das Kalb — , залучити; den Hut — , скиEyTE Kany ; (abfaufen) KynOBaTH, KYHHTH, прекупити ; Früchte —, GparTnm, побрати воhe: den Bart — , бријати , обријати; bič Milch —, cK908ÿT7T1; HOEyHHTH CRKOPpyH CMJ6Ka; den 95 — , спремити трпезу; fig. судити, ценити, сумњати; — Y. п. сманишкати се, нестајати; пропадати; слабити, мршавити, опадати; губити се; (vom Waſſer) осећи, осецати ; (vom Monde), уштапнути се; (v. der Geſhwulft), cnzacнути; —ет, т. купац, муштерија; —еп, п. —ung, f. — des Waſſers, ocenrawe; — des Mondes, nawak ; — der Kräfte, CzaóBewe ; ihre Schönheit iſt im —, пролази јој депоTa; das Fieber iſt im —, nonymra грозни112 ; (Kaufung) куповање.
Зјбпетдино, +. ненаклоност, мржња, непријатељство. abnöthig-en , v. a. отети, отимати; —ипо, 1. отимање.
abnüß-en, y. а. дерати, издерати, хабати, трошити, истрошити, носити, износити, тупити, ступити, поргати; dur Haden |id) —, скопати се; —ипо, #. трошење, ношење, тупљење, хабање.
abbben , Y. a. запуштати, запустити ; опустити, пустошити, опустошити.
абођује дел, у. а. исћушкати , ишамарити.
aboliren, у. 2. откупити.
Abolition, #. откуп, |. Ablöſung, —svertrag, m. откупна погодба.
9 боппен, ш. предбројник.
abonniren, У. а. предбројити се.
abordn-en, у. а. одредити, слати, послати, 0даслати ; —шпо, #. слање, одашиљање.
abortiren, у. а. побацити, побацивати, пометнути (дете); (роп. Унђеп) пзјаловити се.
абрафееп, т. а. узимати, узети у најам, најMHTH; —10, #. најам ; —ег, |. Pächter.
abpa>-en , у“. а. стоварити, растоварити; ung, +. стоваривање.
abpaſſen , yv. a. мерити, измерити; fig. bič Zeit, die Gelegenheit —, кебати, вребати, увребати, укебати, уочити.
абрашјеп, ј. абрудеш.
абрепиден, | abmartern.
абреифеп, у. а. бити, избити бичем.
abpfähl-en, у. а. оградити кољем; —Шп, +. коље.
· абрјејеп, у. а. звиждати, одзвиждати.
абрјевел, |, abžneipem,
abbp{{dden, Y. a. оградити приткама.
abp{liiđ-en, v. a. ya0pamrn, Opavn, тргати (цвет mau Bobe); —ung, f. 6pame.
abpflügen, ј. aba>exrn.
abpiden, y. а. озобати.
abplagei, ſt, abmarteru.
abplatten, Y. а. SapyOHTH, CIJBOJITHTH } —J10, +. плоснина.
абрјавен, у. п. скочити, отекочити, отекакивати. abplimbevn, Y. 8. опленити.
аброфеп, у, а, открнути, одбити, одбијати ку-
< IO):
; abreihen
цањем; ешет ебоаз — , претњом што од кога, добити.
Abprall, т. ОТскок.
абрта -еп, abprelſen, у“. п. отекочити ; одбити се; —еспо, аду. отскочке.
абртејеп, т. a. ожети, ожимати; #53. на силу отети, отимати.
абртовеп, у. а. скинути топ с кола.
абрудеш, у.а. бити, тући, деветати, лупати, излупати, избити, избатинати, издеветати.
абријеп, т“. а, дерати, гулити, одерати, огулити (кожу), шаком, песницом лупати, из_лупати. абривеп, y. a. чистити, ишчистити, очистити; das Ucht —, усекнути свећу; fg. карати, покарати.
abquälen, #. abmartern.
abquittiren , x. a. Jemanden über ећраб, дати коме намирницу сврху чега.
abra>ern, Y. а, изргати.
abraffen, “. а. пограбити, трабуљати.
abrahmen , у“. а. покупити, скидати скоруп с млека.
abrainen, \#, абтпасјеи.
abranbem, Y. а. абубирећ, “извадити окрајак ; рје Уније —, рубити, обрубити новце.
abranfet, Y. a, заломити, заламати (виноград), орезати, орезивати, резати; — n. зала мање.
abraſiren, v. a. збријати.
abrajpelm, Y. а. остругати, састругати.
abrathen, у. а. одвратити, одвраћати; —Шту, +. одвраћање.
abrauchen, y. п. лапити, пушити се, испушити се.
abraufen, v. a. уграбити; перутати, перуљати; ſich —, у. т. хрвати се, нахрвати се.
Abraum, m. струготине, таротине, пилотине, иверје, грање итд.; отпатци, све што отпада, кад се што ради.
abräumen, у. а. чистити, почистити; купити, покупити ; спремати ; уклонити.
abraupen, x. a. (einen Baum), скидати гусенице.
abre<hu-en, v. a. одрачунати, откинути, укинути на рачуну; ши ешет —, прорачувити се, раскршћавати, раскршћати; ung, f. срачунање, рачун, раскршћање.
абуефеел, у. а. парницом задобити.
9 геђе, #. договор, уговор; — пеђиеп, договорити се, погађати се; ш — ſtellen, raјити, некати, занекати, затајити, порицати, побашити.
abreden, у. а. договорити се, преокренути, одтоварати, одвратити, одвраћати.
абредеШ, у. а. херити, измерити, управљати.
abregnen , |id), У. 7. i. e8 hat ſih abgeveguet, престала је киша.
abreib-en, у. а. трти, отрти, истрти, сатрти, сатирати, искосити ; 19) — , у. г. изести се, излизати се, разјести се, изглодати се, косити се; — шта, +. трење, отирање.
abreichen, Y. а. пружити, пружати, дати, преДати. abreifen, Y. a. скинути, скидати обруче.
абуе ел, у. а. ређати, наређати, низати, нанизати .