Речник српскога и немачкога језика, стр. 192

Lernfreiheit

Lern-freiheit, f. ca06oza HayKke; —zeit, f. Bpeme за науку.

lesbar, adj. читав.

Теје, #. купљење, берба, јематва. _

Se|ezart, 1. различно читање, начин читања; —-биф, п. читанка.

leſen, у“. a. (ſammeln), 6para, јемати, купити, набирати; обрати, тргати ; (хепидеп, ausfuden), избирати, чистити, требити; терет —, чистити перје.

leſen, v. a. & n. читати, штити, чатити, учити; (Collegien —), yTHTE, ryMatnrs ; über etwas — ( ипеп, вешт чему бити.

Leſen, п. (Фатшшетп), брање, сабирање, купZee; (im Buche), читање, штијење; 8werth, adj. вредан читања.

Фејерш, п. штионик, налоња.

Фејет, ш. читатељ, читалац, Taran; (Samm(ет), берач, купилад; тргалац; —11, 7. читатељка; (Фаштемти), берачица, купилица; —1id), |. Гедбаг.

Sejeyeit, f. Gep6a.

ФеНеп, т. иловача, глина.

Letter, f. C10B0, писме.

leben, |. ergöben.

let, adj. последњи, стражњи, крајњи, задњи; —enš, —ђи, аду. недавно, ономадне.

Letzt-geborner, m. мезимац; —»егјаШеп, ад. (Termin), последњи, минули pok; —1Di{iq, абј. што се тиче последње воље; — оде Verfügung, последња наредба.

Leuchte, f. Þþewep.

leuchten, v. n CBemraHTH, светлити се, сјати, cjaTA ce, ceBaru ; das Wetter leuchtet, Mya ceBa; einem —, светлити, посветлити коме.

Leuchter, ш. светњак, керостац.

Leucht-feuer, n. —thurm, m. фар.

leugnen, f. ſäugnen.

Leumund, m. (veralt.), глас, поштење, име; büſen — machen, KzxeBeTaTI, оговарати, опадати кога.

Leute, 01. људи, свет, weæaa; unter die — bringen, разгласити, разнети; —јфец, 24. дивљи; —јафушрег, т. крвопија.

leutſelig, adj. yæyaan, muo, npujasau; —feit, f. уљудност, пријазност.

Levit, m. левита; ејпеш оје — еп (ејеп, читати коме буквицу, читати лекцију коме; —%, adj. левитски.

Ферјоје, #. шебој.

Федсоп, п. ј. Wörterbuch.

Leyer, ј. Leier.

Licenz, +. допуштење.

9фЕ, п. светлост, видело, посвет; (Kerze), свећа ; leu<tender бурек, Уецфее, светило; an das — bringen, n3uern 1a BUAC1ffO; HA BUAUK; an's — fommen, aohn на видело; einen hinter das — führen, rpesapnrn kora; einem im — јеђеп, заслонити кому.

16 адј. светао, видан, jacan; (nid)t bid)t), редак.

Lichtarbeit, Е. дело спрам свеће.

Пен, у. а. (еп 561), облакшати, испразнити; беп Упјес —, дигнуги сидро; (heller machen), разјаснити, расветлити ; ешеп Wald —, просећи, прокрчити шуму.

Кер >.

Рут

| Liebſein

Lichter, m. баркача, дереглија.

lichter-loh, ads. —brennen, GykTRTH, IAaMTHTE.

Licht-form, f. калуп за свеће; —ј158, ш. риђан (коњ); —отевег, т. мумџија, сапунџија; —hut, m. гасило; —шеје, #. сретеније; светло мариње, очишћење маријно; —шеј“ јег, т. светдомер ; —риђе, —јфееге, Е. усекач, кљеште, штипаљка; —ſhirm, m. заслон (од свеће); —[06, |. Veudjter ; —{|ttabl, m. зрак, зрака; —ung, f. (im Walde), npoпланак; (im Röhridt), Beapux; —voll, adj. светао, сјајан, јасан.

Licitation, È дражба, мунта; —S-, (in Buf.) дражбени.

licitiren, У. а. мунтати.

ſieb, adj, apar, мио, лубљен, пријатан, љубимни, љубазан, љубезан ; —сг wollen, B0лети; —er wollend, BOaHj; einen — haben, пазити, AyÓETE KoTa; einen — gewinnen, замиловати, запазити, приљубити кога; 18) habe meine —e Noth mit ihm, zocra ми бриге задаје.

Феб, п. миље.

{iebdugeln, у. п. намигивати, гледати се лепо.

Liebchen, п. драга, љубазница.

Liebden, Ew. (Euer) Liebden, Bama дратост.

Liebe, f. љубав, љубов, љубва ;, милост , дратост, пажња, милинак, милошта; аје тој 119Е, што омиле не омрзну; brennen=de — , hyzamns, ђулашин (цвеће); —, f. мала, драга, љубазница.

Liebelei, Т. ашиковање, миловање, швалерање.

liebeln, у. п. ашиковати. :

lieben, у. а. љубити, миловати.

Пебелато соу, 203. љубазан, милокрван; је, Е љубазност, милокрвност.

lieber, adv. пре, радије; — ſein, wollen, haben, thun 2c. волети; eS iſ mir —, волим; id) trinke lieber Waſſer, BOAHM BOJE HNHTH.

Viebeš-ange{egenDeit, +. љубав, послови љубавни; —арје, ш. јабучица, патлиџан црве“ ни; —Мелје, т. љубав, услуга — gabe, f. милост; —ђапђе, m. љубав, миловање; mahl, п. трпеза братинска; — Chriſti, тајна вечера; света тајна ; — verwandt, ad). cBOjRO; —wert, n. AyÓAB ; A610 богољубно; —wuth, #. јарич.

Пеберо, 24ј. љубаван, љубежљив.

еб-детошеп, у. а. замиловати; — haben, у. а. љубити, миловатиј — haber , ш. милосник, љубавник; љубитељ, пријатељ; — haberei, f. страст, љубитељство ; —habexin , f. љубитељка; љубавница, драга; —Гојеп, у. а. миловати, помиловати, омиловати, блажити, блазнити; —ftoſung, +. миловање. 4

{[ieb{id), adj. »y0aRk, мио, пријатан ; —feit, f. пријатност, љупкост, љубазност.

Siebliiq, m. љубимац , милосник ; —%8ibet , 1. мисао најмилија.

lieblos , 2ај. тврд, немио, немилосрдан, 19761, #. немилосност, немилосрђе.

Пебететђ, 24). љубазан, љубородан, благ; —reiz, m. милина, драгост, драж, дражест, — reizend, adj. драгостан, мио —јфај, f. љубав.

Фебјест, п. мидина.