Речник српскога и немачкога језика, стр. 191

Leichnam :

требни трошкови; —рте у, #. надгробно слово; —јеш, т. надгробни камен; —trüäдес, ш. требодер; —гиф, п. покров; —ђегеш, ш. погребно, укупно друштво; —оадеп, ш. кола мртвачка; —3и0, т. ј. Leichenbegleitung.

Зенђлат, т. мртво тело; мртац, мртвад; труп, трулина; леш, лешина.

119, 24]. лак, лаган, ласан; мален; слаб; —es Gewicht, caaóa Bara; —e Vexrleßung, мала озледа.

leihtfertig, adj. лакоуман , ветрењаст, несташан; —те4, +. несташност, лакоумност.

leichtgläubig, adj. zaxoBepas ; —feit, f. zaxoверност. Leichtigkeit, f. лакоћа, ласноћа, ласт.

Leichtſinn, m. —igkeit, f. aaROyMHOCT.

leihtſinnig, adj. BeTpewacr, лакоуман, несмотрен. Leichzeit, \. Leiche.

leid, adv. zao; es thut mir —, xao us je.

Leid, ш. мука, кина, невоља, зло, беда, жалост, туга; криво; ешеш ера зи —е ил, увредити кога, учинити му криво; 15 ет —еб фђип, ранити се, убити се; Фебе шп —, добро и зло; ип —е деђеп, носити црно. коротовати ; Weder zu Leb? no< zu —, ни 810 HH AO0po; —emb)j{inben , Ba7RaJAHTH; Niemand zu Liebe oder Leide die reine Wahrђек апзјадеп, казати праву истину без сваког обзира.

[eid, adv. zao ; es ift mir —, es thut mix —, жао ми је: 16 — fein laſſen, nozazuru. Геђеп, у. а. трпети, патити, злопатити, сносити, подносити, страдали; дати, допустити; Офавеп —, штетовати, кваровати ; ег fann es ni<t —, то је њему зазубно; — n.

страдање, патња, мука; жалост.

leidend, 24ј. трпећ, етрадајућ; болестан , немоћан. Meibenid)a{t, f. crpacr, nomyaa, noxora ; —{id), adj. страстан, похотан.

Leidensgeſchihte, f. uyxa.

Teibentfid), ady. cgocag, rpneh; fi< — verhalтеп, сносити, трпети, непротивити се.

Тефет, 4. жали боже!

Teibig, 24ј. тужан, жалостан, невољан, кукаван; за0, злочест; вајан.

[eidlih, 24ј. подносан; средњи, средње руке.

leidtragend, adj. Tyzax, жалостан, уцвељен; корутујућ; —шејеп, п. жалост, туга.

Теје, Ко лира; е8 Е Шипет бе аве — , једно те једно; —п, у. п. гудети: ет (егете шј die Dhren davon voll, naóno un je Tau ym.

leih-en, v. а. узајмити, лозајмити, посудити, у зајам дати; — п. зајам ; узајмљивање ; наруч, почек, причек; —Бб Ио ет, + посудна књижница; —ђаи5, n. зајамница, посудница; —аиј, ш. купња на веру.

Leilaken, ј. Betttuch. \

Leim, Leimen, \. Lehm.

Leim, m. TyTxA10, Kexa ; (Vogelleim), zenax ; —еп, у. п. туткалити, лепити, кељити; —19Е, 2дј. лелив; |. Геђинд; —гибђе, #. шиба, шибица, прут.

Кећи, ш. лан, ћетен; —афет, т. —јеђ, п. ланиште. — 183 —

Lernende

Seine, f. ye: HmJ5HT, EOHONaM..

Гешеп, 2дј. платнен, пртен, од лана, ланен.

Lein-fraut, n. богородични лан, дивљи лан; —, п. олај, уље; —јаштеп, ш. лан, семе од лана, главичида.

Leinwand, f. платно, без; деси не —, басма; Stü — von 20 Ellen, крпа платна, труба, платна; —еп, adj. npreg, nzargeo; —händТет, ш. платнар, безар.

Фештређет, ш. ткалац, ткач, ТИкач.

Теје, 2дј. лаган, тих, zas; ein —es Gehör, добар слух; ет —г Ффјај, лак сан; — аду. лагано, полагано, истиха.

Leiſetreter, m. yXx042a, шуњало.

Leiſte, . летвица; иконос; крај, окрајак; лев7a; (Zu<h —), дизга.

Leiſten, m. (der Schuſter), xazyn, препона.

Гееп, у. а. чинити, делати, испунити, радити; оде —, слушати, послушати; Зеле је —, служити, на руку бити; ешеп (8 —, заклети се, присећи ; етпеш (Зјеје фар —, забављати кога; Фепиде —, задовољи ти, намирити; (emdbDr —, јемчити за што; Зађишд —, плаћати.

Leiſten-bruh, m. kae; —hobel, m. корник ; —{d)neibet, m. калупар. :

Veijtung, f. испуњење, извршење, дело, посао, TPYA; —Spſlihtig, adj. дужан што чинити; —Sspſlihtiger Grund, обвезано земљиште.

Leitband, n. поводац, повод.

leit-en, у“. а. водити, наводити, наврнути, преходити, навратити, навраћати, навртати; крмити; ба. равнати, владати, управљати; Waſſer —, ja3978; etwas ап Femanden —, дати отправити што коме; —ест, IN. уредник, управитељ; ј. Führer.

Чекет, #. лестве, стубе, мердевине; (от Waдеп), лотра.

Leiter-baum, m. cryóe; —ſproſſe, . пречага; magen, m. тарнице, кола с лотрама.

Че јабеп, 11. руководство, напутак, упутство, – поводац ; —јецет, n. траг од баруTa; —hammel, m. ован преходни: преходник, преходњак; —(егп, т. звезда преходница.

Фени, # вођење; равнање, управљање, управа; (ВајјегеЊипу), водовод; —Sdrath, m. поводна жица.

Lende, #. бок, бедрица.

ſenden-lahm, adj. хром; —!еђ, п. тиштање у боку.

lenfen, v. а. равнати, управљати, крмити, управити, навити, навијати.

lenfſam, adj. поводљив, послушан, гибак; Tel, Т поводљивост, послушност, гипкост.

Lenfſeil, n. Lenkriemen, m. 5. Zügel.

Чеп, # равнање, управљање, обртање.

Sena, т. пролеће, прамалеће, премалеће ; monat, m. ожујак, март. ,

Leopard, ш. лавопард, каплан.

Lerche, TI. шева, чеврљуга. ~

Lercheu-baum, |. Lärche; —falf, m. кобац.

Чегпђедтетђе, #. жеља за науком.

тегпеп, У. а. Ф п. учити, учити се; научити, научити се, поучити се, поучавати се.

Чеглелђе, ш. ученик.