Речник српскога и немачкога језика, стр. 190

Lefſze

Феђе, Е усна, усница; тубица.

leJauſirzen, у. а. обзаконити, судски потврдити.

legal, adj. законит: —ИНЕ, f. законитост.

Legat, n. (Vermüächtniß), zanne, завештај.

Legat, m. (Geſandter), noxzncap, noczannx.

Legatar, m. npunares saremraja.

Megationšratb, m. већник код поклисарства.

Хедеђепце, +. носиља.

legen, y. а. ставити, стављати, оставити, метати, ударити, дести, полагати, сложити, класти, слатати, поставити, метвути, врћи, положити, повалити ; (јег —, снести јаја; еш 5 оог 9пиег —, бацити сидро; an den Tag —, показати; 6 —, у. т. лећи, легати, полегати, положити се: (аштбрел, till werden), npecrarn, стати, уталожити се; ſih auf etwas —, наклопити се, дати се на што; [59 auf die liederlihe Seite —, лењити се; 1 darein —, мешати се у што; Hand ans Werk —, почети, примити се чега; das Getreide hat ſi gelegt, полегло је жито.

Legende, #. легенда, житије светих.

Legezeit, #. време ношења. јаја.

Legion, f. легија, легион, чета.

legir-en, у. а. оставити коме што; мешати руде; —ппд, 1. мешање руда.

Legis-lator, m. законотворац , законодавац; —latux, f. законотворство, законодавство,

legitim, adj. s8axonnr.

Legitimation, f. исказ; — unehelicher Kinder, узакоњење незаконите деде; —8ј је f. исказница.

legitimiren, yv. a. ein Stnb, yaaRORHmm Aeme; 19, у. г. исказати се.

Зеднане, #. складиште.

Теђђе, #. ледина.

Lehen, Lehn, Lehngut, n. (m Zuſ.) феудни.

Lehen, f. oózapemwe, даровање; —ди п. феуд, тимар, зијамет; —шош, #. одгођење рока, за феудну присегу ; —red<t, Lhnre<t, n. npaво феудно; —8шаци, —Sträger, m. феудни васал, клетвеник, кмет, кметић ; —јфај, f. (im Зегди.) рудничка. поделба ; —јајет, + феудна књига: —дејеп, n. феудство.

Lehm, m. nypa, иловача, глина; —егп, 2ај. од иловаче, земљан; —дишфе, # јама где се глина копа; —(9, ad). глинаст; —тац, + зид од блата; —Шеућ, п. трађа од блата.

Хеђпе, #. подпорањ, наслон, сек, опсек; (96ђапд), стрмина, низбрдица.

Геђцеп, у. а. наслонити, прислонити ; — у. п. наслоњен бити; 16 — у. г. наслонити се, прислонити се.

lehnen, \. leihen.

Lehnlakei, \. Lohnlakei.

Lehnpſferd, |. Miethpferd.

Lehn-ftuhl, —ſeſſel m. столица с ручицама, двожични столац, наслоњача,

Lehr, m. калуп, творило, матица.

Vebr-amt, n. yuwmre,BC”RO ; —anſftalt, f. ywrmanTe ; —begterig, adj. zezau науке; —бедхиј, ш. сустав; наука, наук; —Ббуеј, п. изучница; —бихјф, ш. шегрт, дечко; ученик,

Lehre, 4. nayxa, Hayx; (Modell), калуп; TBOрило, матица,

феуд, тимар, зијамет;

— 189 —

Leichenbegängniß

lehren, у. а. учити, научити, поучавати, поучити; 15 werde ihm's {on —, научићу ја њега памети. :

Lehrer, m. ymnTes, MahHcroP, Memrap ; —in, f. учитељица, учитељка, учитељевица.

Lehr-freiheit, f. c20óoza учења; —деббиђе, п. сустав, системат, правила учења ; —демђе, п. песан поучна ; —деј, n. плаћа 32 на-

·укј научнина; —ђегт, ш. мајстор, господар; —јипде, |. Lehrburſ<h ; — па, ш. учеHUE, Ÿax; (bei Gewerbsleuten), шегрт; mädchen, п. шегртица,; ученица; —те ет, т. учитељ, мештар; —ше ет, + учитељица: —те1ф, ај. поучан: —јаа, m. учионица; —јав, ш. правило, начело; питање; — ſpru<, IN. афоризам; правило, изрека ; —{tanb, m. учитељство, учитељовање, сталиш учитељски; —ј, 1. катедра, столица: —zivang, m. E012 под морање.

Leib, m. rezo, снага; живот; стан (од хаљине): трбух; (Уштрј), трупина, труп; Ggejegneten —е5 је, трудна бити; —arzt, M. лекар обични, лични; — binde, f. rac, nojac; —<en, n. прелук ; –-соштрадше, #. прва особита, чета: —едеп, 24). невољник, роб ; —eigenſ<haſft, £ ропство, невољништво.

Чефепоеуеђај, 2 кућанство за живота.

Leibe8-beſchaffenheit , Е грађа, склад тела; bürde, \. Leibesfru<ht ; —erbe, m. пород, дете; наследник рођени; —пифе +. бреме, плод (утробе); —дађел, р1. дари телесни; —дебтефеп , п. мана телесна ; — geftalt, прилика, стас, узраст; —[ебеп , n. Bei —, за живота.

Хефејјеп, п. јело најмилије.

Leibes-ſtrafe, f. педепса телесна.

Leib-farbe, #. боја најмилија; —датгђе, E. стража лична; —дериде, п. удовство, заживотни уговор ; —деотанаое, f. место важивотнога уговора ; —дИеГ, ш. појас, пас, тканида.

Гетбђај, —9, 24). телесан, прав, сушти, чИтИ, синти; главом, сам.

Leib-jäger, m. ловац Hun; —futſ<her, m. кочијаш лични. x

еф, adj. rezecan, nyres, npaB; —e Rinder, рођена деца; —er Bruder, pohes, прави брат.

Leib-medicus, \. Leibarzt; —rente, f. 84x0B0THH IPBX04 ; —ſ<merzen , pl. m. трбобоља; ſchneiden, n. 3aBnjawe y Tp6yxy; — ſtuhl, m. собни нужник; —шафе, f. cTpaza лична.

Leich, m. икра.

Leichdorn, m. KYPje 0K0, жуљ,

Leiche, f. (der Fiſche), 6njewe puóa.

Leiche , f. (ein todter Körper), npranu, мртвац, мртви, леш, стрв, мртво тело; погреб, уRom; (in Зиј.), мртвачки, погребни.

[ејђеп, У. п. бацати икру.

Leichen-begängniß, n. cupoBoa, yxon, norpe6; begleitung, f. cupoBoa; —beſhau, f. hem, pasTACA MPTBAUKI; —bitter, m. 108nBatT HA CIDOBOA; —dede, f. noxpoB ; —gebühr, 2. мртвачина, MPTBHHA , опело, самрштина, укопина; —дес |, пл. одар мртвачки; —ђетф, n. укопнида; —Гођеп, ш. р. укопнина, по-