Речник српскога и немачкога језика, стр. 189

laugenartig

laugen-artig, adj. лужан ; —ајфе, f. пепео, луг; —{aB, n. лужница.

läugnen, Y. a. TajuTE, Il ње, порицање.

Lauheit, Lauigkeit, Laulicfeit, m. uaaunna ; 52. хладноћа.

lauli<, 20]. млак.

Laun-e, Т. скопост,

орицати; — п. таје-

воља, ћуд; — en, pl. мухе, мушице; дијег – е је, вољан, добровољан; #брјег — , турован ; —19, 24. весео, забаван, шаљив, добре воље; —i\<, 24). невесео, зловољан, срдит, Ћудљив.

Laus, f. уш, ушњак, ваш.

Lauſche, +. #. Lauer.

Tauſchen, Y. n. прислушкивати, вребати.

Läuſe-famm , m. чешаљ густи; —frankheit, f. i. Läuſeſuht; —kraut, n. ушљивица.

ſauſen, У. п. бискати, поискати; (zaudern), 0клевати; (ипте Geld bringen), oTy10TE ; ſich —, црвати се.

Фашјет, т. поискач; тврдица ; — ве, +. бискање; оклевање; тврдовање.

Läuſeſucht, f. ymæuBa бодест.

Фоијешепзег, т. ушљивац ; кржак.

Тапја, 20). ушљив; (fniderig), TRpA, CEYIT.

Laut, m. глас, Звук.

(аце, 24). гласан, гласовит; mit —er Stimme, тласно, на глас; — шегђеп, прочути се; разгласити се; — аду. гласно, гласовито, на. глас.

јаше, ргр. по.

Таи бат, 24). познат, очевидан; разгласити се, прочути се.

Laute, f. лутња, гитар.

{auten, Y. n. raacHTH; baš Tautet nit fein, 70 aje aeno; die Wörter lauten alſo , 0B0 CY речи.

läuten, Y. n. звонити; Sturm —, 3BOHHTEH на. 3apMy; 31 (DraDe —, огласити мртваца.

Lautenſteg, M. K0%, Коњиц (на, гитару).

(отет, 20). чист, светао, бистар; самотворан, сав, сам; — аду. само, све сам; Gold, сухо злато ; es ſind — Lügen , cue je 701A лаж; —feit, 7. чистоћа, бистрина ; истини“ тост, поштење.

ſäuter-n, т. 2. чистити, цедити, очистити, про“ цедити, бистрити, разбистрити ; —ип, f чишћење , цеђење.

lauwarm, adj. T0021, млак.

Lavendel, m. AemmnKk.

Lavine, f. ycoB.

laviren, y. 2. бордижати, једрити на извитке, извијати се, (осећа регјађуеп), радити опрезно.

laxir-en, у. 2. WHCTHTH, OMHCTHTH; — У. п. Ди“ TATA, TOUHTH.

Чозате у, п. болница, лазарет.

Lazur, |. Majur.

leben, y. n. живети, живети; (fich betragen), понашали се, владати се; (1:% wo aufhalten), пребивати, становати, стојати; ſo wahr ih ебе! тако ми живота!

Leben, n. живот, житак, жиће, живљење, BEE; (Lebhaftigkeit), zunuocr ; er il faum mit dem — babon qefommen , једва је изнео главу;

(ſhle<ter Tabaî),

— werden,

— 181 —

leer

einem паф бет — Сафееп, радити коме 0

тлави; Jemand am — тајеп, казнити смрћу;

ums — fommen, погинути, изгубити главу. lebendig, lebend, adj. ÆEB.

ſebenſang, adv. AO смрти, за живота.

Lebens-alter , N. BECK, Y3PAcT; —art, +. начин живљења; 67. начин, понашање, владање; — беј фуефет, шт. биограф, животописац,; беј тетбило, +. биографија, животопио, — де fährlih, adj. cupronocHn; —uqejd)id)te, |. Lez bensbeſchreibung; —größe, +. величина при“ родна ; —!апд, аду. до смрти, за живота, —[апј, ш. живот, век, живљење; — iht, n. mamo; einem baš — aušblajen, смакнути, yoOmwn kora; |eit et baš — егри ве, од како је на светуј —пино, п. храна, житак; отоиипо, 7. ред, начин живљења, трезност, —бфтаје, ш. смртна казна; — verſicherung, f. осигурање живота; — wandel, m. #AB07T, живљење, понашање; —3еи, f. BEE; aUf — A0 смрти, за живота; —зешуић, п. живобитница.

Фебе, #. јетра, утробица, џигерица. црна; f{eđen, m. pl. kpna (óozecr); —reim, ш. стих шаљиви; —ји0ђЕ, 7. јетрена. болест; —10шт Т. пигерњача.

Феђегођ, п. збогом; јетопреи стити се с ким.

(ебђај, 20ј. жив, живахан , бадар , отворен, кочоперан, жесток; —19 ен, +. живост, ЖИвахност, жестина.

geb-fud)en, |. Pfefſſerkuchen; —fitd)ner, |. Pfefferfitd)ner. {eb-{p8, 20ј. без живота, мртав, — loſigteit, f. млитавост.

lechzen, v. n. (vor Durſt), roperTn, умирати од жеђи; паф ебраз —, гинути, чезнути, грам“ зити за чим; бе. оје (ђе [еф36, земља пупа (од суше).

Тед, 2дј. пробијен, напукао.

Феа, т. пукотина, рупа.

[ебеп, у. а. дизати; — У. 2. ( рити, тећи, пуштати.

Teđer, adj. (ооп. Фрецеп), сладак, мастан; (von Perſonen), 24x01, прождрљив.

Фефег, ш. лизавац, лакомац; — biſſen, m. c1aTкиш, посластице, оклизотине , — et, f. лакомство; слаткиш ; —ђаје |. (ефег —ђајог ге, #. лакомство; —тош, п. лакомац.

Led>wein, m. самоток ; вино истекло.

Lection, +. лекција, задатак, читање, преда“ вање, учење; —дрјап, m. ред учења.

Феђет, п. кожа ; vom — зјеђеи, тргнути сабљу; _ hereiter, m. KOzap, TaóaK; —händler, m. кожар,; —п, 24). кожан, од коже, — werk, n. кожа.

(ledig, 24. (Геег, еггебјој), пуст, празан, испраже eB ; — jein eiuer Sache, бити лишен каKBE ствари; (ипрегђешарфђе , неожењен, неженен; неудата ; — И |. празноћа, неженство, неудаја.

(е210иф, аду. само, сасма, сасвим, посве.

Фееђе, у. Lehde.

Гест, 20ј. пуст, празан, пусторук, сух, изпражњен, ташт; — апздеђеп, недобити ништа; —е, #. празнина, таштина; —ет, У. 4. празнити, испразнити; —ђен, +. празнина.

јадеп, опро-

von Gefäßen), xy-