Речник српскога и немачкога језика, стр. 188

lapp (app, Tappidbt, |. fOb{aff.

Зарреп, т. траље, дроњак, крпа; (an Der LeБег, Зипде), крило.

Тарреп, ј. 11 беп.

EL ЗарраПе, #. маленкост, тричарија.

läppern, yv. n. сркати, сркнути; ез Idppert jid) zuſammen, купи се, скупља, се.

Lühperſchuld, +. подужице.

(аррта, 203. траљав, ритав.

läppiſh, adj. бедаст, будаласт, бљутав.

ас фел-башшт, ш. тис, тисовина, ариш.

Lärm, Lärmen, m. буна, вика, жагор, ларма; — јфадеп, лармати; ударати на узбуну.

ſärmen, v. n. лармати, викати, торокати, арлати, чалакати.

Lärm-gloce, f. f. Sturmglo>e; — kanone, 5. аберник, гласник; — тафет, m. лармаџија, лармало; —-|tange, 7. смоленица, витиљача.

Larve, f. крабуља, образина, чувида, кринка; (ооп С пјесјеп), гусеница, ларва.

Laſche, Е. клин од хаљине.

даје, #. крчаг, врч.

Тађ, 24). трудан, уморан, лењ, слаб; овлаш, полако, слабо.

Laßdünkel, m. TOROCHTOCT.

Laßeiſen, п. 5. Lanzette.

Тајјеп, “. а. пустити, попустити, оставити, д0пустити, дати; чинити, заповедати ; E јеђеп, да видимо; 1% weiß mich niht zu незнам што ћу: id habe mir fagen —,- чуо сам; laßt euch das geſagt ſein, ro Hek je 10ста; УЉег –, пустити крв; отејег Wein läßt и ве, ово је вино питко; је Leben —, умрети, погинути; laſſet uns gehen, ajAenmore; es ließe ſi< viel davon ſagen, мното би се о том могло товорити; ђојеп —, послати по 1170 ; laß hören, roBopn; laß es gehen, мани се.

laſſen, y. п. пристојати се; ди —=, пристојати се; личити, добро стојати ; оаз 486 15 јфон ап, красно почиње; das läßt nicht, то се непристоји ; es läßt niht, To ce neпристоји ; es ſäßt als ob.., чини се као...

läſſig, adj. c1aó, млитав; немаран, лењ; —(ет, +. пемар, пемарпост, лењост.

läßlih, ad). опростив.

Laßreis, 1, M1aauna (o0cTaBæena 3A ILOA).

Laſt, f. 6penme, Teper, TOBap, reroóa ; (Verbindlichkeit), Aymnocr, Ayr; zur — јеш, досађиBATH ; einem etivas zur — legen, nOTBOPHTH, norBaparg kora; bürgerlihe —, Famer пореза; —бат, adj. теретан.

(ајеп, у. п. притискивати.

Laſter, n. порок.

\d{tecer, m. xyaHre», Omaa3av.

Тајетђај, 2дј. порочан, покварен, неваљао, опак, злочест ; —19Е, E. опакост, порочHOCT. Läſterin, +. клеветнида, хулитељка.

läfterlih, adj. срамотац, злогласан , опахк.

Läſtermaul, n. —зип де, #. поган језик.

läſtern, v. a. псовати, оговарати, клеветати, опадати ; роптати ; хулити.

Фађете ђак, +. злочинство,

чајегило, #. псовка, псовање, хуљење, хула; оговарање, опадање.

—, adr.

— 180 —

Taugen

läſtig, adj. несносан, досадан, трудан, мучан, теготан; —е, Т. досадност.

Laſt-pferd, n. комора, кљусе; —ј91, п. брод превозни; —К адег, 1. E ношач; — wagen, т. тарнице, кола теретна.

Laſur, —ſtein, m. asyp (RaMegH) ; —blau, adj. азуран.

Latein, n. језик латински; —10), 24). латински; бе —е Аифе, црква римска, западна, латинска.

Laterne, f. фењер.

Latſchtaube, Е. гаћан.

Satt-e, f. m=mWORa, паузница, плесмо, летва; еп, v. a. (das Da), прибијати жиоке, жиочити ; —епре, п. жиоке, летве; решетка од жиока.

Lattih, m. лоћика.

Latwerge, f. маџун, пекмез.

Laß, m. прелук; (ап Beinkleidern) , растриж.

Tau, 24]. млак, млитав.

Laub, n. лишће, брената грана; абдејаШепев

—, шушањ; — Ббуефеп, купити лишће.

Laube, +. сеница.

Lauberhütte, f. cena, скинија (у ЈЊидова).

Запбе тој, ш. жаба зелена; —ђој, п. дрвље бренато; —ig, adj. бренат; —јфђођег, ш.

ртмача,

лисник ; —Dalet, т. шкуда француска; — werk, n. дишће; —зред, ш. брената грана.

Зацф, ш. лук бели; ој фес —, балучка, пулпа.

Laudemium, п. хваљевина.

Lauer, ш. (Деш), чингер, слабо вино; (Вели шеш), патока.

Lauer, f. вребање, кебање, заседа; auf der —

_ јет, вребати, кебати, заседати.

Lau erer, m. Bpeóau.

lauern, у. п. кебати, вребати, заседати; прислушкивати. Lauf, m. трк, трчање, трка; ток, тек, течај; (Flinten -—), mes; (bei den}Fägern), нога (од звеPu); das iſt der — der Welt, TaKkaB je CBET; — bahn, #. тркалиште, пошетањ ; —бап, f, дубак, сталац.

laufen, у. п. тећи, трчати, бежати; потећи,

потрчати ; терати се, водити; das läu wider .…., то је против ...; Gefahr у опасности бити; Фбћт —, јуришати;

in ſein Дегоетбеи —, срнути у пропаст; бад läuft auf eins hinaus, ro je cue једно.

Чаџјееп, п. трчање, TPK, тек, ток, бежање; —епо, аду. трчке ; —ст, Фбијех, ш. тркач, теклић ; (in der Muſik), npeaas ; (Reibſtein), Kamen ; (Spule), uyraxk, nes; (der oberſte Miüihlſtein), ropwax ; (bei den Vogelfängern), вабац.

Чацјејецет, п. траг од барута ; (bei Soldaten), непрекидна. ватра; —дуабеп, ш. прокоп; —hund, m. хрт, огар.

Шиба, läufiſh, ad). -јеш, куцати се, терати се, водити, повађати.

Lauf-wagen, т. дубак, сталац ; —зењет, ш. распис; отпуст.

Чацде, #. лужија, луг, цеђ, мило.

ſaugen, v. a. дужити, подужити, лужијати.