Речник српскога и немачкога језика, стр. 187

Lampe

Lampe, f. Lämpchen, n. лампа, дампада, жижак.

Lamprete, +. лампреда (риба).

Lancier, m. копљаник. 1

Land, n. земља, копно; поље, њива; постојбина, завичај, покрајина, држава, страна, русат; село, ладање: ans — јевеп, искрпати, искрцати се; daS — bauen, тежати; Бет зи —е, овде, у овој земљи; ацј8 — деђеп, ићи на село, на ладање; ооп unſerem —e, нашоземски, нашоземац.

Land- (шп Виј.) земаљски, сеоски, ладањски, на копну; —ађет, т. племићи сеоски, племство сеоско; —баш, т. тежаштво; —бе100ђ пет, m. сељак.

Ländchen, n. земљица, државица.

(апђет, у. п. пристати, извести се, искрцати се.

Landenge, Т. превлака, земљоуз.

прете, #. земља, поље, њива. >

Landes-, (in 3u|.) ADp:5aBHH, 56MaJBCEH ; —40hlſäßig, adj. настањен, у земљи; —ат, f. обичај у земљи; —cultur, 4. земљоделство; —eingeborner, In. нашоземац, домаћи; ђођен, 4. владарство.

land-flüchtig, adj. no0erao, yregao; - —friede, m. мир опћи; dem —n nit trauen, HeBepoBa-

— 179 —

Lanzette

года на копну; (пјитесноп), устанак; јаје, #. књига од господских добара; —ад, ш. скупштина, сабор државни, земаљски; — апет, #. жалост опћа ; —truppen, f. pl војска на копну; —бИф, 24). обичан; аду. по земаљском обичају.

Laudung, #. пристајање; искрцање.

Фапорегеђу, ш. промет на копну; —09д, m. поглавар земље; —в0!, п. сељаци; —10018, аду. према крају, у крај; —!шеђг , f. a0мобранство ; —шеђтиит, m. домобравац; · —ррет, ш. вино домаће; —т01п, т. ветар од обале; —0ittD, ш. газда.

ſang, adj. Ayr, дугачак ; протегљаст; велик; висок ; er lag da, ſo — er war, срушио се колики је дуг; отет Заде —, три дана; {e= bensſang, 3a æuz0o7a; auf's längſte bis Morдеп, најдаље до сутра, Тадегалу, ваздан, по ваздан ; бег — oder furz, пре ил после; —armig, adj. ayropyx ; — baum, ш. срчаница; —БатНо, 2дј. брадат, Ayro0paa; —Deinig, 24). кракат, дугоног, штркљаст.

[апде, аду. дуго, задуго, давно, одавна ; пле —, докле ; IDie — iji et Diet? oka је овдег to —, AoTA6; |D — Sie top{{em, докло вам

ти; — gemeinde, 1. ceocxa onhHHa; —dqbMt, n. земља, имање, спахилук, властелинство ; — handel, т. трговина на копну; —ђан“, n. кућа државна ; кућа сеоска, теФерич; junfer, m, племић се ски; —farte, f. карта земљописна; — што, 24ј. познат у земљи; вешт земљи; — и ђе, Т. доставник ; —ШЕ јфет, п. кириџија, возар; — бије, |. Запе ſtreicher; —leben, n. живот пољски, сеоски; — leute, р1. сељаци, сељани.

14151, 24). пољски, сеоски; по обичају које земље: — 1, свака, земља има, своје 0бичаје: други крај, други обичај.

Land-luft, f. зрак сеоски, пољски; —тиаф, f. војска на копну; —штапи, ш. сељак; meſſer, m. мерач, земљомер ; —ше ципј, #. земљомерство; —milib, +. војска народна, пучка; —титије, +. новци домаћи; —рагне, +. теферич; —рђједет, Im. поглавица од 36мље; —у аде, . бич опћи; —тефе, n. право домаће , закони државни; земаљски суд; —тедеп, т. киша опћа ; —теђе, f. пут по копну; пут на село; —шођет, ш. судац земаљски ; судац сеоски; —јар, ш. земљак; сељак; племић.

Запојфаје, #. држава, покрајина, земља, предео, крај, страна, околина: —[ф, adj, покрајински, земаљски, државни.

Land-\chule, f. школа, сеоска; —јфефе, 5 граница, међа; —јее, mm. језеро; —ј16, m. имање, земља , кућа, сеоска.

Lands-find, n. домаћи; —fne<t, m. (veralt.) пешак, војник; —штапи, ш. земљак, домородад ; —mnntin, #. земљакиња; —штоштшт јфај, #. земљаци; народ.

Land-\piße, f. par; —ſtand, ш. члан сталиша. и редова; апр фе, рт. сталиши, сталиши и редови; —ј ађе, У, друм, цеста ве- | лика; —јгетфђет, ш. скитач, екитница. ; = ſtreicherin, +. скитачица; —ј 19, ш. предео, | крај, страна, околина; —fturm, m. непо- |

AParTo; er wird es ni<t — mehr machen, CROpo ће свршити ; er benft|d)on —, crap je; auf mie —72 aokae: |d)on —, BajEaaa ; žiem{id) — Der, подавно.

Länge Т. дуж, дуљ, дужина, дуљина ; паф der —, уздуж ; шп die — зеђеп, отезати, протезати, удуготежити, одуговлачити ; бес паф ба Педеп, прућити се, отегнути се.

langen, v. а. пружити, дати, додати; — Y. n zocebn, aoupers; id fann ni<t dahin —, немогу донде домашити; na etwas —, сегнути се, сезати се; das Geld wird mir niht —, неће ми дотећи новци.

Längen-maß, n. Mepa дуљине, дуљина.

Фапдешеце, #. досада, чама ; —Сеотитеп, оча– мити; —штафеп, дотужати, досадити, AOтрдети. langgeſ<wänzt, adj. дугореп.

Lang-hals, m. ayrozpar; —haarig, adj. ayr0KOC, KOCAT.

пао, 24ј. дугуљаст ; подуг.

YLang-muth, —müthigkeit , 4. дуготрпељивост; —müthig, adj. AyTOTPITCAHB.

langnaſfig, adj. mocar, дугонос.

Lang-ohr, n. (im Scherz), 0ca1x1, магарац; ohrig, adj. yBaT, AyTOYXx.

längs, längshin, ргр. уз, низ.

ſangſam, adj. лењ, латан, тих, спор, заметан, заметљив; еп —ег и, слабо било; аду. најлак, полако, лагано, лењо, тихо, истиха ; —[е1 Т. лењост, лаганост, спорост.

Langſchläfer, +. спавач.

ſangſihtig, adj. дуговид.

ſángſt, adv. давно; одавна; von — ђе, издав02 ; \. längs; —ens, аду. најдаље.

Langwagen, |. Langbaum.

ſangweilig, adj. Ayr, дугачак, досадан.

| landwierig, adj. дуг; — feit, f. 2yzHBA.

| Lanzze, |. копље: —ептефел, п. бој, мејдан ;

| —enreiter, —träger, m. копљаник,

Lanzette, #. бацкавица.