Речник српскога и немачкога језика, стр. 194

Lohgrube

Lohgrube, +. варница.

Зођи, шп. плата, плаћа : дар, yaaapje; —arbeit, f. paamba 8a maary; —оубенег, ш. надничар, најамник.

lohnen, Y. a. наплатити, платити, обдарити; es lohnt ſi< der Mühe, BpeaAgo је.

Lohnhirt, m. npucraB.

Lohn-futſche, f. ZoCTaBHIHE, кола најмљена; Ти фег, т. кириџија; —1д, m. тежатник за, плату.

Löhnung, # плата ; (der Soldaten), ajayx.

Lol, m. ZJ, BPA.

Lombard, #. Leihhaus.

L008, n. Cpeha, удес; жреб, коцка, шорак, срећка.

Тоојеп, т. п. коцкати се, жребали.

Lorbeer, m. 10BOp, 10BOPHKEA ; —blatt, n. aucr ловоров.

Lorbeere, +. ловора.

Lorbeer-franz, m. Benan, 10BOPOB; —zweig, m. грана, ловорова,

108, 44). одрешен, одвезан, одлепљен, отворен; прост, слободан; несташан, немиран; разуздан, распуштен ; 11]ф darauf —, yapa!

[oš-arDeiten, Y. a. одлепити, раставити, одкинути ; —Ббрифђец, у. а. одвезати, одрешити; —bitten, у. а. одмолити; —буефеп, у. а. одкинути, одломити, одврнути, одкрхати; — brennen, у. а. опалити.

Losbrief, m. одрешница.

löſchen, У. а. гасити, тулити, утулити, угасити, загасити, калити; брисати, трисати; еј 96 —, искрцати брод; ге Убаагеп —, искрцати робу; (аи8 den Grundbüern), избрисати из земљишњих књига,

Wſchgeräthe, m. р!. гасила, справе за гашење.

1576) то ђје, Е. угљен угашен; —рартеу, n. naпирпробојни, yrHjahn; —bp{ab, m. (9(Dlabunaš= ort), искрцалиште; —119, +. гашење; (бег За: оцпд), искрцавање; (би фес те), искњижење.

losdrüden, y. a, (das Gewehr), опалити, окресати, скресати пушку. [неваљао.

[oje, 24). овлашан, раскламкан; несташан,

Збједебо, п. одкупнина.

löſen, y. a. одвезати, развезати; опучати; одрешити, разрешити; раставити, уништити; (говацјеп), одкупити, искупити; vom Flue —, расклињати; (Зе) —, пазарити; ст Gewehr —, опалити пушку ; ein Zeihen —, купити цедуљу за улазак.

Toje, Y. a. прислушкивати. i

los-fahren, v. n. Bayjarm ce; —{led)tem, у. а. расплести.

loS-geben, yv. а. изручити ; пустити, отпустити; —деђеп, у. п. развезати се, отворити се; (von Gewehren), onaaurn се, пукнути; auf ешеп —, насрнути, навалити на кога; диујеп, у. а. отпасати; —ђејеп, у. а. разапети, раскопчати, распучати; —ацј, m. откуп; —аијеп, у. а. откупити, искупити; —дејашје, т. откупљеник; — брјеп, у. а. отпучити; —Е Ирјеп, У. а. раздрешити; fommen, у. п. утећи, спасти ce; —laſſen, у. а. пустити, испустити, напустити ; —јај-

“ јипу, #. пуштање, испуштање; —шафеп, |. logarbeiten ; —veißen, у, а. отргнути, одчепити; —јадеп, 9), у. +. одрећи се; —ј а

— 186 —

Lügner

деп, у. а. протурити, лупити, одбити ; ſhließen, у, а. отковати, расковати; —јфла Ten, Y. 2. одалети; —јфуацбеп, у. а. OABHTH, одвртати; —јргефеп, т. а. одрешити, ослободити, одпустити; —јргефинд, #. ослобођење; —јНазеп, т. n. затнати се, натонити се, грунути, полетети, ударити; —Шеппеп, \. abtrennen,

Хојипу, + (Зјеђилд), жребање, знак, знамење;

_ (асоге), лозинка; (Фалђе!), пазар.

Löſung, f. решење; паљење, пуцање: (Фовбашитд), откуп, откупљење.

loS-werden, y. n. протурити, одрешити се, 0простити ce; —ziehen, y. n. (auf einen —), напасти, навалити на кога.

#06, п. лот; (Вац), каламир, олово; споја.

Löthe, Löthung, #. споја, спајање,

Тел, у. а. спојити, спајати.

15661, 24ј. од лота; фини.

Löthkolben, m. cuajaao.

108 тефе, 24ј. по каламиру, каламирно.

Lotſe, Lotsmaun, m. пилот, водић.

Lotterbube, m. орјатин.

Lotterie, f. 1yTpHja; —loos, n. æpeó, cpehxa.

Votto, —{Diel, n. ayrpnja; (in 9u{.) ayrpnjcks.

Löwe, m. aaB; junqet —, JaBHR.

Трелсасбо , 24). лавски; —штађле, f. грива лавовска; —шаш, п. зевалица, ап тгћутишт; —зађи, т. маслачак, попино гумно, од гровнице трава.

Löwin, Е лавица.

Lus, m. puc ; —augen, 11. очи рисове; 82. оштар вид; —ђац,, +. рисовина.

Упфе, +. рупа, дера; недостатак, празнина ; —enbüßer, m. fig. 8axpua; —ig, ad). EPE.

Фиће, п. мрцина, CTPBHBA; (Röder), мама, наMaMa: fig. (eine Tiederlihe WeibSperſon), z0ћа, фландра; (еп Пебесифђег Удбапи), лопина; —1 у. п. (деш.), вући се које с ким, лоћати се; — у. а. мамити, вабити.

Luft, КЕ зрак, ваздух, ветар; —баЏ, ш. бадон, ваздушни шар; —бБаје, Т. мехурић.

Lüftchen, n. BeTpEh, поветарад.

lüften, y. а. ветрити ; подигнути, открити.

Luft-himmel, \. Зије се ; —10, 24). ваздушан; (1е1%), лак; —е18, ш. атмосфера; —типое,

Ÿ. зракословље; —[0ф, п. одушка; —ша, п. јечам осушен на зраку; —шејег, n. зракомер; —ршире, +. ваздушни шмрк; —теје, +. путовање по зраку; —rohr, n, писак; —гбге, Т. гркљан, душник; —]96, п. балон; —јфијађуе, # пловидба по зраку; —јафој, п. ће. кула у зраку; —ј бег Бацеп, градити куле по зраку; —јрушдет, ш. пеливан; — ſprung, m. скок; —-{|tteid), ш. промашај; —2teDet , m. одушка (на прозору); —309, ш. промаја.

Lug, m. обмана, опсена, лаж.

Lüge, +. лаж, дагарије.

Шдеп, у. п. лагати, слагати; —, п. лагање ; ешеп — јаје, утерати кога у лаж ; Daft, 24]. лажљив, лажан; —шаш, п. лажа, лажљивац, трчилажа.

Lügner, п. лажа, лажац, лажљивац, лажов; —in, f. лажа, лажљивица; —1/8, 24). лаже љив, лажав.