Речник српскога и немачкога језика, стр. 195

Lute

Lufe, f. pyna, ORHO.

lullen, Y. а. ташунати.

Gimmel, ш, простак, дембел, цепаница, тетак.

Lump, m. калаш, лупеж, лола, нитков, потепух, тепац ; —еи, ш. траље, крпа, рита, шукаре, подерина, липаћур, дроњак; —еп“ дећшрет, п. дроњо, одрлија, прњавац; —еп“ ſammler , m. трулар, ритар; —епзибег, I. шећер прни; —стет, È. TPHIC H KyHHHe ; 196, 24ј. траљав, сиромашан, кукаван, тврд, —19, 24ј. траљав, одрпан, ритав, дроњав.

Lunge, f. плућа, џигерица, бела, утробица.

Фипдепгахвепе, +. срчаник; —еле ин, %. запаљење плућа; —ђеб, т. бе. истина; Кол, п. плућњак ; —јифе, 7. тижика, јектика, суха болест; —ј1 На, 24). тижикав, јектичав.

те, +. клинац од кола.

Фиће, 2. фитиљ, мића, свештило.

Luft, + радост, весеље; уживање, наслада,; воља, жеља, забава, арајство, — Бебошшет, прорачити се, разрачити се, заишталити се, зажелити се; —ђађбеп, рачити се; —

— 187 —

Mahlgaſt

barfeit, f. BeCceæe, 3a6aBA, CBETKOBHHA ÿj beet, n. IBCTHHE; —dirne, 7. блудница, лоћа. lüften, lüſtern, \. gelüſten.

lüſtern, adj. жељан, гибан, лаком, попашан, похотљив; —ђен, +. похотљивост.

Luſt-fahrt , Е. шетња, прошетња (возећи се); —- haus, п. весели двор, миљак.

Пуна, 24). весео, веселик, радостан; забаван, пријатан; —те4, # весеље, радост; ша der, m. весељак.

Luſt-reiſe, +. пут ради забаве; —ј 08, n. Beсели двори; —јепфе, Т. болест блудна; јртег, п. комедија, игра весела; —{tiiđ, |. Зи бек —рапђе, у. п, шетати, шетати се.

Фифђег-апет, ш. лутеран; —1ф, 24). лутерански; — ши, m. лутеранство.

ФиНет, т. патока.

Luxus, m. раскош, нагизда, раскошност.

Lyceal- (in Зиј.), дицејски.

Lyceum, n. лицеј.

Lyrik, #. лирика. Lyriſch, adj. 10PCKE. Lyſimachie, 4 противак, Iysimachia vulgaris.

M.

Mace, +. посао, дело.

machen , Y. a. направити, правити, градити, начинити, учинити, радити, чинити, делати; его —, стећи новаца; den Kaufmann —, градити се трговцем; ma! aeze; macht 11065, ником ништа; fi —, У. т. учинити се, бити; 19 an einen —, обратити се на кога; #59 бароп —, отићи, утећи; fid nichts daraus — , немарити; fi<h mit etwas groß —, поносити се, хвастати се, величати се чиме: 19 апј беп Зед —, кренути се на пут; ег ђак ſi< viel bei dieſer Sache gemacht, много је при том добио; 19 аиј тоје Фене —, уклонити се; 15 über einen her —, uaпасти на Kora; fh aus dem Staube —, 13макнути , отићи испод жита; ешеп herunter —, HCICOBATH KOTA,

Угафегет, 7. посао, дело.

Утафешођи, 1. плаћа за руке ; посао, дело.

Macht, #. моћ, сила, власт, област; — тој, m. пуномоћство; —деђет, т. опуномоћитељ ; —ђађет, т. властитељ, влада, (Ermächtigter), опуномоћеник, IYHOMOHBHE; — handlung, f. употребљење моћи.

mächtig, adj. моћан, могућ, јак, силан, силовит, властан, јакостан ; простран; голем; einer Sprache — је, знати језик; —feit, +. простор, дебљина.

macht-los, adj. безмоћни ; —јргиф, 1. —190у6, п. владарска, реч, моћна реч.

Machwerk, n. pbaBo дело. :

Mäcfler, шп. самсар, шамшало; (bei Getreideбапоеси), грошића/р; — gebühr, +. самсарина.

9Лађфеп, п. девојка, пура, мома, дикла; — haft, adj. девојачки; —raub, m. отмица; —räuber, In. OTMHTAP ; —ſtand, m, ACBOBAIBE,

Mad-e, E. app; —19, 24). црвљив.

Magazin, пл. магазин, магаза, складиште.

Magd, #. слушкиња, служавка, момкиња, TOдишњица ; девојка, цура, мома.

Magd alenentraube, +. (БГапе), чавка.

Möägdlein, n. девојчица. :

Magen, ш. желудал ; (оош Thier), 6ypar; drü>en, n. тиштање у желудцу; —ашј, трч у желудцу;, —fraber, mn. (im gem. Leben), киселица, слабо BUHO; —WUrft, f. KYÆCH, Кулин.

mager, 24). сух, мршав, мледан, опао, слаб; —feit, 4 мршавост, сувоћа, мрша.

ттадети, т. п. мршавити, спасти, опасти, ис“ пустити се.

Magie, |. Zauberei.

Magiſter, m. nahucrop, учитељ.

Magiſtrat, m. nahucrpar, 1071aBaPCrB0, CA.

Magnat, m. великаш.

Magnet, m. магнет; —i|d), adj. магнетски.

Magniſicenz, +. велеможност.

Magſamen, \. Mohn.

Утађадотђо у, п. махатоновина.

Mahd, + косидба, косад.

Mähdland, n. 3axkoc.

mäh-en, Y. a. ROGHTH ; -—U"–U, — der, ш. косац, косач.

Mahl, n. (Gaſtmahl), rocr04, собет, трпеза; (Вефеп), знак, белега, обележје; (аи be Фош), мадеж; (2160, белега, циљ.

mahlen, у. а. млети, самлети, намлети, оп ber SoubmillD{e —, жрнати, жрвнати.

Mahl-gaſt, m. nouuazap ; —geld, n. — groſchen, I). cam 6eBuna; (als ein Duantum des vermahſenen Getreides), ymyP, yjan; —mann, |. Mahlдај; —поб, #. поступ; —јефав, |. Brautſchab.