Речник српскога и немачкога језика, стр. 198

Maturität

Maturität, +. дозрелост, зрелост.

Mat, m. 6zecax.

mauen, v. n. маукати; — п. маук, маукање.

Mauer, + зид, дувар, платно: —апјајад, m. прибој; —бтефег, т. ован (твоздени); —јеј, 24). узидан; —ђаштшех, m. кесер; —КеЏе, #. мистрија; — ап, п. штирица; —тшејег, та, зида.

mauern, у. а. зидати.

Mauer-ſ{<walbe, f. nona, apruk, брегуница ; —јје, ш. камен за зидање, onexa; —wert, п. зидови, зидине.

Maufke, f. nayx.

Maul, n. yera ; ryónna , puao ; ein großes ђабеп, торлати; ſi< fein Blatt vor'8 — neh=шеп, говорити без обзира; ђа! 8 — , језик 3a зубе!

ЗЛашађе, т. блесан, призјавало; —п {eil haben, продавати зјале, блејати, призјавати, зијати.

Maulbeer-baum , m. zya, uypza ; —e, f. дуд, мурва, дудиње; —ђођ, п. дудовина; pflanzung, f. ayaapa; wilder —baum, MYPвац, дивљи дуд.

Збашфел, п. усташца; пољубац.

Maulchriſt, m. лицомер.

maulem, v. n. 0T000.5HTH HOC.

Mauleſel, m. maca; мазгов; —in, f. мазга, маска; —treiber, m. masrap.

Maul-held , m. ropaax , xBalaHma: —lotD, m. Tyóma; —ſelle, f. пљуска , шамар, заусница , ћушка; —thier, n. \. Mauleſel; trommel, f. 4pou6yæa, ópyBaa; —wert, n. уста, језик.

Maulwurf, m. кртина, кртица; —Зђацјеп, 3ђИдет, т. кртињак, кртичњак, крторовина.

Maurer, m. зидар.

Maus, f. znm.

Mauſchel, m. (gem.), xn203, WHRyTHH.

Mäuschen, n. dim. мишић; —{tilf, аду. нит ромори ни говори.

Mauſe, f. лињање, митарење.

Mäuſe-darm , т. мишјакиња; — 0, m. MMHшји трн, коштрика; —ђгес, ш. мишјак, мишевина; —ја, ш. тресигаћа, мишоловка, мишар, —јаце, # пастуља, мишоловка; —атђе, #. боја кулатаста ; —gift, n. мишомор ; —Тађе, f. ловица, ловкиња; —100, п. надо, рупа мишја.

mauſen, y. li. ловити мише: — у. а. красти, крадукати; оте даће läßt das Mauſen nicht, што дикла навикла.

mauſen , ſi, y. г. лињати се, митарити се, пуштати перје.

Mäuſe-neſt, n. rwe310 mamje; —öhxren, n. anшје ухо.

шацје- НИ, аду. ћуткац, ни у нос; —вође, ad), мртав, ни да макне.

mausSfahl, 24). кулаш, мишкулаш.

mauſig machen, ſi, y. x. (gem.), поносити се.

Mauth, f. napuna, малта, митница , догања ; —епшеђшет, —пег, ш. хитар, царинар, малTap; —gebühr, #. митарина, малтарина.

Угарште, Е. начело.

Maximum, n. највише,

= 160 —

meinerſeits

medđern, у. n. вечати, векетати , јарити се: —, п. века, век.

ЈУгебаШе, +. медуља, колајна.

Medicin, f. weagWumpa, zex ; (Wiſſenſchaft), zeKAPCTB0 ; —al, adj. MEAELHHCEE, лекарски; —ст, ш. медицинар, ученик медецине: iren, y. n. лечити се, узимати лекарије.

Medicus, m. лекар.

шеои ет, ј. betrahten, nahdenken.

тест, п. море, океан, пучина; —о, ш. груј, грум, угор морски, јегуља морска; —биſen, m. залев, затон; —епде, # мореуз; —e9flutD, f. nana; -—eš{tile, Е тишина, MagHa, —-jend)el, m. MOTDHRA. штулац; —дтаз, п. Bora; —4dqtiit, adj. BeaeH E80 MOPE, морске боје; —ђајеп, ш. лука, пристан: —{al{b, п. морски во; —Таве, Е. мајмун репати; —Бујфе, Е планика, магиња, агбијиаз ппедо; —(ије, #. сочивица водена : —lôwe, | Феере;, —rettig, m. хрен: —јфашт, п. пена морска, истива; —јфаштеп, ај. од пене морске, од истиве; —ј ет, п. дупин, плискавица; —пјет, п. крај, жало, игало, јалија ; —рајјег, п. море; —шеф, п. сиреHa ; — wunder, n. неман морска ; —321DieDel, +. процепак, зеуПа bifolia.

Деб, п. мука, брашно; јегпјјее —, цвет од брашна; —бееге, #. глогиња; —беце!, та. сито; —брег, m. kama; —handel, m. брашнарство; —Ddnblev, m. Gpamgap; —ubdnb= [erin, f. Gpamgapka; —ig, —id), adj. 6pamHaB; —Klammet, 5. брашнара; —-llajten, m, мучњак; — о, 1. ваљушак; — бе, m. стружњак ; —шир, ш. јериште, сатрица; CEP060 ; —pulver, n. ситан барут; —јав, ш. врећа, keca; —|beije, f. recro; —{taub, m. nacna»:; —1{—Dau, т. рђа, медљика.

ттеђу, 24). 5 аду. више, повише, веће, повеће, већма ; шп јо —, камо ли; —брекеп, више давати, дражати, надметати се.

Збеђу, п. претек, вишак; —бе ад, 0. вишак.

mehren, \. vermehren.

mehrentheil8s, adv. већином, понајвише.

еђреге, р1. многи, више њих, некоји.

Mehr-heit, f. Bebuna, Beha crpana; —malig, adj. чест, од више пута, поновљен; —ш08, аду. више пута; —зађ, #. већи број.

meiden, у. а. 9 п. клонити се, уклонити се, проћи се, оканити се.

Улетег, ш. запостат, мајурац; —(ш, Е мајурица; —ст, #. —ђој, т. мајур, салаш.

Meierwagen, m. тарнице.

Јгеце, Е миља, миљ.

Meilen-geld, n, миљарина; —јше, f. камен, ступ миљски; —3еијег, ш. миљоказ : миља.

Улецет, ш. кула, копа; —Т0 е, . угљен, ћумур.

mein, meine, mein, pr. мој; — пп беј, што је чије; nad) —et 906, мојски.

Meineid, ш. кривоклетва ; —( аду. кривоклетан; —19е, шп. Ккривоклетник; —, . кривоклетница, E

meinen, Y. n. мнити, мислити, ЧИНИТИ ; einen —, товорити о ком, мислити кога; eS gut mit ешеш —, желити коме добро; оте — Sie 657 како ви то разуметег

тешегје а, аду. од моје стране.