Речник српскога и немачкога језика, стр. 209
Narwal
Narwal, m. HapBa4A4, китриба.
Narziſſe, f. cyHOBpaT; rpiDranbiqe —, OBUHILA, narcissus poetieus; gelbe —, зеленкада, пагcissus pseudonarcissus.
пајфеп, у. а. лизати, љубити посластице, 0блапоран бити.
Јгајфег, ш. облалоран, кантарић ; —ет, +. посластице, слаткиш,
Дај фђајојен, +. облапорност, лакомост.
näſchig, пајфђаје, 24ј. лаком, облапоран.
Naſchwerf, n. посластице, елаткин.
Naſe, f. noc ; (Verweis), noc, yEODp ; die —rümрјеп, напрћити нос; 6. die — begießen, опити се; етпеп еше — огеђеп, преварити кога, насадити га.
Угавеђеп, ш. брњица.
пајет, у. п. уњкати.
Naſen-band, n. губица ; --Dlute, n. RpB из носа; —бифнаб, —Т016, 11. носни глас, — 9, т. патуда; —ј иде, ш. ноздрва; lo, n. ноздрва, ноздра; —бдиее, 5. плоснат сандук мртачки; —шрирјеп, п. прћеme: —{tiber, m. agpuka; —tud), |. Ффиирр tu.
naſeweis, adj. Ges0ópasau, cBe3sHaznua; —heit, +. безобразност, свезналиштво.
Nashorn, n. носорог, ринокер.
naß, 243. мокар, влажан, наквашен, мочаран.
Näſſe, È. мокрина, влага; мочика, мочар.
пајеп, у. л. пуштати влагу, воду, пробијати.
павидф, 20ј. мокар, влажан.
Nation, +. народ.
national, adj. народан.
Nationale, n. Pox0BHAIA ; OIHC особности.
пабопојај сеп, у. а. ународити, онародити 607A ; —ität, f. HapogEoCcT; —verſammlung, Т. народна скупштина.
Jtotipitat, +. рођење, порођење, пород ; einem die — је еп, казати коме рожданик.
аНег, #. аспида, ryja; — ош, У. лисичији реп, echium vulgare ; —zunge, +. Ћ2. поган језик.
Ујафит, +. нарав, природа, ћуд; каквоћа; iu Natura leiſten, 2077 y crBapuna ; (in 2U|.) природни.
Naturalien, 1. преизводи природни; реткости природне; — собше, п. збирка реткости природних.
naturaliſiven, y. а. примити у број грађана својих.
Хајита Тетнина, +. давање у стварима.
Natur-begebenheit, T. појава, догађај; —6 zeugniſſe, pL n, плодови ; —forſher, —fundiger, m. природословац; —ıw8e{d)id)te , 1. историја природна ; —#и5, f. Naturmenſd; —funde, —feuntniß, —lehre, f. природословље, јестаственица.
Јабшец, п. ћуд, нарав.
пак ти, 2дј. наравски, нараван, природан; —es Kind, ванбрачно дете.
Natux-menſ<, m. човек природни; —сеф, п. право природно; (апдебогнев еф, право прирођено ; —volf, n. народ прост; —0 ſenſchaſt, Е. јестаственица.
Nebel, m. магда, тама; —+д, 24). магловит ; — ђе, Е. врана (обична).
nebeln, y. n, маглити се, сипити.
= 301 —
neigen
Nebelregen, ш. измаглица.
neben, PrP. при, код, близу, покрај, крај, укрвј, поред, уз, уза; (ацвеп), осим, врх, разма, 40.
nebenan, adv. ј. пебеп.
Neben-abſiht, f. побочна намера; —aſt, m. грана оближња; —пиздађе, f. TPOITAK H3ванредни; —беоипдила, +. кебитни, потчињени увет; —бђиђјег, ш. такмац ; (шп бег еђе), супарник ; —биђеми, #. супарница, —binq, n. |. Nebenſache; —einauder, adv. један уз другога, један до другога, један поред другога, успоредо.
Neben-frau, 5. 'иноча, иночица; —дебаиђе, n. зграда оближња, побочна; —дебибуец, ру. +. припатци; —дејфај, п. изванредно дело; —haus, n. кућа суседна.
пебепђег, аду. узгрод, згодом, приликом.
ЈУсебепо о, п. копиле; —0ф, т. паракувар.
Neben-linie, 7. линија побочна; —шенј, ш. искрњи, ближњи ; —mond, ш. памесед, pferd, N. поводник, јахалица; —тоце, #. рода мања; —јафе, Е. ствар туђа; маленкост, ситница; —јопне, f. пасунце; —јргоје, Е. слепић; —јргојјеп freiben, тићити ce; — ſteuer, f. 1pupes; —ſtunde, f. in —ſtunden, прицадом ; —0ед, IN. CTPAHIYTHIA; —weib, n. HHOMA, наложница ; —!0е 5, п. |. Угебелſache ; —wort, n. наречица, прислов.
nebſt, ртр. с, са, скупа са, заједно са, уз.
ne>-en, y. a. дражити, заједати, подраживати, пецати, пецкати; љутити, задиркивати; — er, In. задиркивало ; —ете,, 7. дражење, задиркивање, заједање, пецкање; —1[6), adj. забаван, шаљив, несташан.
Јфеђе, ш. синовац, нећак.
Negation, +. некање, башење, одрицање.
negativ, adj. некајући, противни.
педиеп, у. а. некати, башити, противити се чему.
Neger, ш. негар, арап, црнад; —11, +. негарка, арапкиња, црница,
nehmen, у. а. узети, преузети, заузети , отети, примити, прихватити, купити ; 19. bič Mühe —, трудити се; übel —, замерити, примити за зл0; ешеп ЗПјанд —, почети, почети се; еп (пе —, свршити, свршити се; Schaden —, штетовали; ранити се; се maudeu das Wort — , наставити чији POBop; (entziehen), прекинути, забранити KOме реч; zu ſid —, јести ; метнути у џеп; узети, примити к себи; [ф eine Frau —, ожепити се; {id} ui 9(d)}t —, пазити се, чувати се; шп Здепјфеш —, огледати; ешеп Зуепј —, ступити у службу; Зђеи —, у чествовати у чему: das Vermögen in die Фреле —, запечатити имање.
Neid , m. завист, ненавист , злоба; —еп, |. бепефел; —еу, ш. —ђаге, ш. завидник, 307 видљивац; —0, 20). завидљив.
Јсефиавдег, ј. Удеадег.
Neige, f. измак, крај. i
ueig-en, у. а. налпути, пригнути, урикаои наклонити, пакренути , односутиу ſi у. 7. натнути се, пригнути се, повлбуит се, приклонити се, кривати, јдрвечнти. ве; погнути се; јф. зи ебоа8 — тежити (30,