Речник српскога и немачкога језика, стр. 208

па фра дел

nahwägen , na<hwiegen , y. n. мерити за Бим, изнова, мерити. : nad)manbeln, у. 0. ићи за ким.

Угафиоеђ, п. Угафређеп, рт. болови иза порода; fig. последак, непријатне последице.

= Nachwein, m. TOJOBHHR.

паше, у. п, доказати, показати; —шпб, +. доказ, показивање.

пафирегјеп, у. а. бацити за ким.

Дафоен + потомство, потомци.

Nachwintex, m. дуга зима,

Nachwuchs, ш. изданак; бе. младост, младеж, млади нараштај.

na<wünſchen, у. а. желети.

nachzahlen, у. 2. доплатити ; —ипд, 7. доплаЋивање. пафзађет, у. а, бројити, бројити изнова.

nachzei<hnen, у. а. прецртати.

nachziehen, у. а. вући за собом; — у. п. ићи 3A БИМ.

Nachzucht, ft. бол Втепеп, пресед.

Nachzug, |. Nachtrab.

Nachzügler, m. дундаш.

Naéen, m. muja, BPar, HOTH.baR; —4{d)lag, m. ·—{d)ldge, pl. yaapam no врату ; #53. оговарање. пас , пафело, па д, 24]. го, наг, голишав.

Уја ђе, Е. голотиња, нагота.

Nadel, f. urza, иглица; (ап Sdumen), четина; (m 3u|.), иглени; —бБифје, +. игденица, иглењача ; — пи, 24). игласт; —holz, n. четивава дрва; — јеп, п. јастучић шиваћи; —0ђу, n. ушице.

ЈУсађјеу, т. иглар.

Nagel, m. (am Finger), noxar; еђеспег —, гвовден клин, чавао, CeKCcep; hölzerner —, KAHH, клинац.

Nägelchen, n. ноклић ; клинчић.

Nägelein, \. Gewürzuägelein.

паде!-јеј, 2дј. прибијен, забијен чавлом ; дејфио, п. поганац под ноктом; — орј, 1. главица.

паде, у. а. прибити, приковати чавлима.

nagel-neu , adj. n08 noBIar; —wutzel, +. заноктица, накојеђа.

nagen, у. a. & n. гристи, глодати , глабати, извести, изгулити.

пађе, 24). блиски, ближњи, суседан; — аду. близу, ублизу, надомак; боп —, изблиза; — bringen, приближити, прикучити; — де“ legen, оближњи.

Nähe, #. близина, суседство.

nahen, Y. n. ſi —, у. 7. приближити се, долазити. nähen, у. а. шити, сашити; —, п. шивење, шав.

Näher, ш. шивач; —in, f. maza.

пађег, соштр. ближи; — аду. ближе.

Уб ђек Ташцј, 1. —хе фу п. првенство. „-gtäher-n, yv. a. IPHMAKHYTH, прикучити, ближити, _) *1ıp0amsmıavn ; 16) —, прикучити се,примаћи

~ бе, приближити се; —шпу, #. приближење. Уб јел, п. шиваћи јастучић. „54 фепаре, #. игла шиваћа, шиватица, шиват-

‘Ra; —pult, \. Nähkiſſen ; —rahmen, m. hep-

с ево

= 2900 —

10116

nähren, у. п. 5 а. хранити, гојити , питати, крмити; 1%ф —, хранити се.

пађуђаје, 24). питав; пробитачан ; —191е1 f. питавост; пробитачност.“

Дађота, ш. напрстак.

Удађукај, #. питава сила, снага.

nahrlos, 2дј. без хране; 45. некористан, нехаран, незахвалан (н. пр. занат итд.)

Дађиопатен, # сиромаштво; зла времена.

Уујало, ш. сталиш хранитељски, пољоделци. Nahrung, +. храна, пића, крма: хлеб, крух; обрт, кућанство, радња; —Зегрег, ш. за служба; —Зиињег, п. јело, храна; —5јотде, +. брига за живот.

Угађјефе, f. ибришим.

Naht, f. wa, py6; — an der Hirnſchale, cues на глави.

Nühterei, +. шивење, шав.

Nähterin, f. meza, mBaza.

Nähtiſch, шп. шиваћи сто.

Уа бенд, п. справа шиваћа.

јаше, ш. име, глас; називало; и beni nennen, изреком; беш — оф, тобоже, токорсе, бајаги; den — ändern , TPeaeBaTH име; — дебеп, издевати, заказати име.

Namen-buh, n. буквар; именик; —1П, Е именик; —108, 2дј. безимен, без имена, безимењак; 52. неисказан; —геди ет, п. именик; —Збупрег, т. имењак; —Зјфшејет, Е. имењака; —а9д, т. имендан, годовно ; träger, —Зреех, ш. имењак; —бретјефиту, 1. именик; —930д, ш. потпис имена.

namentlich, adj. именоват; — аду. по имену, именом, наиме, поименце, именце.

пошђај , 2дј. знатан, гласовит; ејпеп —= ша феп, именовати кога, казати кога по име-

ну; јавити; — шафину, Е именовање ; јављење. папи, адј. исти; — аду. то ће рећи, то

јест, наиме.

Napf, m. чаша, плитица , зделица ; —јфпее, т прилепак.

Зарбба, +. нафта, каменуље, петролеј.

Narbe, # бразготина, ожиљак, пожиљаћ ; (0П Leder), 6opa, pana.

narben, v. n. зарасти, залечити се; (бе den (9 бтбеси), стругати длаку.

Narbenſeite, ft. лице од коже, крзно.

narbig, ad). xpanaB.

Јуох, ш. бена, норац, будала, луда, лудак; ſi einen — eu an einer Sache gefreſſen haБел, заљубити се у што.

navreit, у. N. лудовати; — у. а. ругати се коме, вонтати, вотати.

Narren-haus, n. лудница ; —Го бе, 1. poros; — poſſe, + лудорија, будалаштина; —јен, n. fig. einen am —herumführen, вући кога, 8a 10C; —theidung, f. 6y aazamrura, лудовање.

Укитђен, #. лудорија, будалаштина ; (Frrſinn), лудост, лудило.

Nüärrin, . луда, луца, луцпрда.

10109), 243. луд, бенаст, будаласт; —Ј0егђеп, полудети, побудалити, кретати главом ; ſid — еп, лудити се, бенавити се; —е8 Zeug (еШеп, копати трице.