Речник српскога и немачкога језика, стр. 207

га фу аде.

Nachſhlags-, (in Zuſ). noxasun; —Protokoll, n. — Regiſter, ш. показало.

na<ſ<leihen, у“. n. вући се за ким, крадом за, ким ићи.

пафјфјерреп, у. а. довући, привући; вући за собом; 1 —, вући се за ким.

Nachſhlüſſel, m. лажљив, лоповски кључ.

пафјеутебеп, Y. n. имати стран укус после јела и пића.

na<ſ<reiben, у. а. преписати ; писати 3a ким.

na<ſ<reien, y. n. (einem), викати за ким.

Nachſchrift, +. после писано ; додатак к писму.

Уафуђић, Е потоњи дуг ; —Пег, ш. подужник,

Nachſhuß, m. хитац за ким; додатак; (аш Gelde), доплата. -

Nachſchwarm, m. napojax.

nacſegeln, у. п. једрити 32 ким,

пафјеђеп, y. а. гледати 3a KEN; einem etwas —, гледати коме кроз прсте, отпустити, опростити што коме : презрети ; епоаз —, прогледати, разгледати, огледати.

nachſenden, ſt. na<ſ<i>en.

пабфјеВел, У. а. метнути после, ставити ниже; занемарити, мање ценити; — у. n. einem —, натиснути се, терати кога, ићи 32 ким у потеру; — n. —ung, Е потера, поточ; занемаривање.

Јафе +. опроштење, милост; отпуст (на пр. тодина); трпљење; презирањеј; —ig, adj. милостив, трпељив, благ.

пафјииеп, у. п. мислити, размишљати, промишљати, премишљати, домишљати се; —, n. размишљање, промишљање, домишљавање. Nachſommer, m, ó6a6je zero.

Nachſpiel, n. паигра, додатак.

пафјровет, у. а. ругати се коме.

пафјргефепл, т. а. говорити за ким, понављати речи.

na<ſpringen, У. п. скочити, скакати за ким; пуцати даље и даље.

na<ſpür-en, Y. a. & n. њушити, тражити, вребати кога: —шпа, %. вребање.

nächſt, PrP. близу, код, при, после, за, иза, најближе, преки; бе — bergangene Уга ђе, ноћас.

Nachſtand, у. Rückſtand.

пабђје, 24]. ближњи, најближи; — та. искрњи, ближњи; —г аде, ових дана; der 'Dreiš, последња, цена: оје — Gelegenheit, прва прилика · 5015 — Сађе басу, година, за, ТИМ.

пафуефееп, у. а. бости“за, ким, парезати (и, пр. грб); —ег, т. парезатељ; · – ипо, #. na резак.

пафјеђеп, т. а. стојати за ким, следити ; бити за ким, бити мањи од кога; бојати се; —end, adj. следећи.

пафје еп, у. а. ешет —, ловити, хватати кога; — dem Yeben, радити коме о глави; —ung, f, заседа. ;

na<ſtempeln, y. a. (na<trägli< ſtempeln), yaaдарити потоњи! Geer; (hinzuſtempeln), AOдати белег.

nächſtens, аду. првом приликом, до мало, до мало дана,

— 199 —

na<wa><ſen

Nachſteuer, f. gamer; —1, у. а. платити порезу с нова.

Nachſtih, m. копија, парез.

пафнорргет, “а. пабирчити; —[ег, ш. класобеј“.

uachſterb-en, 7. п. тежити за чим; — п. ung, 4. тежња.

nad)|ud)=em, y. n. тражити, искати, молити; —ung, 7. тражење, искање, молба.

Nacht, È. ноћ; bei der —, in der —, no ноћи, обноћ, ноћу; преоноћ, преко ноћ, ноћно; Dieſe —, ноћас; ноћашњи; (шп Зиј.) ноћни; —angeln, +. р1. струкови ; —атбенег, ш. посленик ноћни; fig. који заходе чисти.

nad)tem, Y. n. смркавати се; уноћати се,

Nacht-eſſen, n. вечера; —еије, f. Ћук, сова, совуљата, јеина, утина, ушара ; —То ет, |. Nachtvogel ; —froſt, m. upas ноћни; =— ge[<irr, n. ноћни суд, врчина ; —geſpenft, n. aBer; —haube, f. xkana cnaBaha.

Nachtheil, m. штета, шкода, квар, оштета, (здравља). —10, 24]. штетан, шкодан, кваран, противан.

Nacht-hemd, п. спаваћа кошуља; —-ђегбегде, 1. |. УгафЕадег. ·

Nachthun, ј. Угафтафен.

ДУафЕдац, +. славић, славуј, славуљ, славље, славја, славља.

Nachtiſch, m. заслада, посластице, слаткиш.

Уа ет, п. спаваћа хаљина; — [адег, п. ковак, ноћиште.

189, adj. ноћан.

ЈафелоЕ пл. ноћни жижав; —Шша!, п. вечера; причест ; —тиајеп, у. а. вечерати, вечеравати; —тоеве, % бденије, поноћница; —müße, #. спаваћа капа; —дпасвег, |. Nachtlager. Угафегаб, т. задња стража,

Nachtrabe, m. ſt. Nachtſhwalbe.

nad)trad)ten, |. nad)jfreDem,

9tad)ttag, m. aoaarak, aonzara; im —e, y AOAATKY; —S=-, (in Виј), накнадни, додатни; —98gebiibt, f. доплата.

nachtragen, у“. а. носити за ким; платити, доплатити; накнадити, допунити; 85. ејдеш ера —, имати зуб на кога; еше Prüfung —, поновити испит.

nachträgli< , adj. потоњи ; (Згдбијит де), наЕНадни. uachtrete-n , у. п. ићи за ким“, кога подражавати; —т, m. присталица, пришипетља, скутоноша. Јафе фавеп, т. пасквица, пулпатор, Solanum: —јфрајбе, # козодој, ноћни гавран; \{<wärmex , m. nohnunKk ; —ſißen, п. бдење; —ſtüd, n, nok, canxa 01 nohn; —ftuhl, m. собни нужник ; —topf, m. у. Nachtgeſcirr ; —bDio{e , f. љубица вечерња; —бодег, ш. птица ноћна; лептирица; —!рафе, 1. етража, ноћна; бдијење; —!0в ет, ш. боктер, HohHm CcTpaxap ; — wandler, —wanderer, m. MECCIIBAK, MCceuap ; —wandlerin , f. meceчнида, месечарка ; — wind, m. BeTap HObBHK ; —zeit, +. ноћ, доба ноћно, глухо доба: —зецд, п. опрема спаваћа,

пафрафјен, у. п. прирасти, дорасти, нароABETE се.