Речник српскога и немачкога језика, стр. 206

nachfüllen

пафршеп, у. а. допунити, напунити.

nachgeb-en, Vv. а. придати; — Y. п. одманути, попустити, приволети; —еп, п. —1:G , f. · попуштање.

S9tad)qeDoyne, m. посмрче. :

9tad)geburt, +. плодница, плодва, ложа.

пафдеђел, у. п. ићи за ким, der Spur —, ићи по трагу; ејпеш auf dem диве —, ићи узастопце; јешеп (ЗејфаНел —, ићи за својим послом; bem Spiele, dem Trunke —, прокоцкати се, пропити ce; (fich beſtreben), наследовати ; —е108, аду. после, за тим, потом, иза тога.

Nachgeſhma>, m. укус који остане у усти.

пафутеб у, 24]. мек, благ, погодан, попустљив; —е, Е мекоћа, благост, попустљивост, погодност.

nachgießen, Y. а. долити, долевати.

пафугабеп, у. а. копати.

пафатибет, у. п. мозгати, лупати главу.

Ја фђад, т. одзив, јека, орење, разлегање, одјек; —еп, у. п. орити се, разлегати се.

Nachhang, m. додатак, дометак.

nachhängen , x. n. (einer Sache), bn за чим, дати се на што.

пафђацеп, v. n. (im фефел), одбити ударац; (пп Уледе), терати, ићи у потеру за непријатељем. nachhelfen, у. а. помоћи.

nachher, аду. после, по том, затим, иза тога.

Nachherbſt, m. 6aóje zero.

nachherig, adj. потоњи.

nachholen, у“. а. ићи по што, донети што после; (оа8 Дегјаштике —), докнадити, исправити, поправити, постигнути.

пафјадеп, v. n. терати кога; ићи за чим, дати се на што.

УгафЕала, п. одзив, одзивање, јека.

nachÉlingen, у. п. одзивати се, јечати.

nachkommen , у. п. доћи после; етешт ЗВеје —, извршити, испунити заповест; веш Ber{predjen —, држати реч.

Угафеотшен, рт. п. потомци, потомстно; траг, род, породица, покољење; —јфај, +. потомство, потомци ; пород , породица, под.младак, омладина, племе.

Уба фебилт И ид, ш. потомак, наследник.

Nachkrapp, m. (Sah der Färberöthe), n36pobune.

Nachlaß, m. ocraBak , заоставштина, наследство; попуштање, отпуштање.

пафајец, у. а. оставити (након себе), попустити; ешет еоаз — , отпустити, опростити коме што; — V. n. попустити, IIOTIY = штати , отпуштати се, престати, улегати, уминути, ослабити, одуминути, патисати ; — im туефе, запемарити се.

Nachlaſſeuſchaft, \. Nachlaß.

nachläſſig, adj. memapan, 1e, nearan; —feit, f. немар, немарност, лењост, неатост, неглед.

nachlaufen, у. п. етеш —, трчати за ким, држати се кога, ићи за ким, пристати, пристајати. nachleb-en, y. n. (einem Befehle), ncnywaBarn, извршивати заповест, живети, владати се по заповеди; —епо, раге. бе — епђеп, 0'ставши, заоставши (након смрти чије).

— 198 —

па <lagen

пафједел, у. а. дометнути ; садити по други пут.

Nachleſ-e, +. пабирчење, бирачење; —еп, у. a. пабирчити, напабирчити, бирачити, набирачити, палетковати, напалетковати; —ет, т. бирач; —erin, +. бирачица.

mad)liefern, у. а. после добавити, послати, дати.

пафтобел, у. а. повабити.

nad)Titg=en, у. а. полагати, полагивати; —пПет, m. полажа, паралажа.

пафтафгеп, у. а. учинити за ким, подражаBATH ; — öffentliche Credit8papiere, 1aHATHњати јавне артије; —ст, ш. паначињатељ; — ung, #. подражавање.

Nachmal, n. повечерак.

nachmalen, у. а. пресликати, препочињати.

nad)ntalig, adj. потоњи.

лафисца, аду. после, затим.

Nachmann, шп. следник.

пафтштејеп, у. а. наново мерити.

Nachmittag, m. nocze подне, по подне.

nachmittägig, adj. mr0 je после подне.

nachmittags, абу. после подне, по подне.

Nachpfand, n. подзалога.

nad)b{dnb-em, v. a, узети подзалогу; —ипд, +. узимање подзалоге.

nachräumen, у. а. спремити 3а ким.

пофуефлец, у. а. рачунати с нова; разгледати рачуне.

да фуео-е, Т (ибје —), отоварање, клеветање, опадање : (ешег сре), завршетак ; —еп, У. a. (einem 10е], оговарати, клеветати, опадати; епеш ећраз —, говорити што 38 ким, понављати речи чије.

Nachreiſ-e, f. nyT, путовање; потера, п0т0ч; —еп, у. п. путовати за ким; терати кога, ићи за ким у потеру.

nachreiten, y. n. (ешет), јахати за ким ићи за ким у потеру.

nachrennen, v. a. (einem), трчати за ким, ићи за ким у потеру.

Nachreue, Е. касно кајање.

Nachricht , Е глас, вест, погласје, извешће; (Warnung), onouena.

Nachrichter, m. KPBUUK, JIEJZAT.

nachrichtli, adv. ma знање.

nachrii>en, v. n. hn, доћи за ким.

Ујафуш, ша. јавни глас ва ким; последње речи.

Nachruhm, m. глас, име, слава.

nachrühmen, У. а. (ешеш ебоаз —), говорити за ким што добро.

nachſäen, у. а. присејати.

пафјаде, у. а. говорити, рећи за ким.

ДУгафјав, ш. стражња реченица, завршетак.

Nachſchall, 2c. #ſt. Nachhall, 2c.

nahſ<i>en, у. а. послати за ким.

пафјајејеи, у. а. (его), на ново дати, још дати, сакупити; допунити што фали, у. п. срнути, навалити за ким; пуцати за ким.

ЗУјафуђад, ш. лажљиви, криви новци; нота допуњујућа (у музици).

nad){d){agen, v. a. (in cimem Buche) тражити; (Фе), кривотворити новац; — Y. M. |. nacharten.