Речник српскога и немачкога језика, стр. 205

Mutter

враговати, BPATOAHCATEA ; —ig, adj. неста- | шан, обестан, разузлан, враголаст. |

јиНет, 7. мати, мајка, родитељка ; (Gebärmutтег), утроба, материца ; (ФДејеп), дрождина; (роп ештег Офуацбе), орах, матица; — бег id)merung, +. матерница, MaTpa ; —biene, f. MATHIA ; —bruder, m. yjaz; —füllen, n. ждребица.

Ушнегфеп, п. мајка, мајчица, мајкица, тета, бака.

УШшНет-ђега, п. срце материнско; —KludID, n. телипа ; — Шфђе, #. црква саборна, главна; —fraut, n. материчњак ; — ебб, m. pak y JTP0ÓE: \. Muterkrebs; —fuchen, |. Nachgeburt ; —lamm, п. јањица ; —land, n. домовина, мајка домовина ; —leib, IN. MATE, MAтерица, матерница , матица; —Пеђе, TI. љубав материна; —тађ, п. младеж, бен; —пиИф, #. млеко материнско; —шот, ш. матероубиство; —тшОтђет, ш. матероубица;

— 197 —

Nachfrage

— nad>end, adj. 70 Har, то као од мајке роbeg, TO roamar:; —pfennige, pl. MajIHEE ABрови; —рјего, п. кобила; —(фај, п. овца; —јфај, #. материнство ; · —јфу0еш, п. крмача ; —јфејет, Е тета, тетка; —ј ђифел, N. мајковић, маза, пека, син мајчин; — ſprache, #. језик матерински; —в ец, п. материнство; —106, п. ун природни.

mütterli<h, adj. материн, матерински.

Müte , f. Müßten , n. капа, шепица, калпак, клобук.

Müßchenmacher, п. калпагџија, капамаџија.

Myrrhe, f. uupa.

Myrthe, #. Фу ђенбашт, т. мрча, мирта.

тутеђеп, 24ј. миртин, мрчев.

Myſterien, x1. тајне.

Myſtik, f. rajancrB0 ; —er, m. тајанственик.

myſtiſ<, adj. тајанствен.

Mytholog, m. 6óacuoczoB; —ie, f. GACHOCAOBZe; —iſ< adj. 6acHoCcAOBAEH, |

И.

Nabe, +. главина, главчина. :

Nabel, m. nynax ; —brud, m. npocyrocr nynKa; —ац, п. пулаквида, umbilicus veneris; id)mur, f. mynak.

Уађег, п. (бепи Удадеп), стражњи јастук.

пабф, ргр. за, иза, по, после, у, пут, на, E, xa; nah und nah, mazo по мало; паф Oſtern, по ускреу; ег пе 15 паф ihm, влада, се по њему; паф dem Leben trachten, о глави ићи. :

пафајеп, у. а. мајмунисати; —ung, f. majмунисање, пафађи-ет, у. а. подражавати, наследовати, следити ; — ет, т. наследоватељ, подражатељ; —шид, +. наследовање, – подражаBabe. Јгадахђен, +. попуњагање туђега посла; —en, т“, 2. довршити, попунити дело чије.

na<art-en, у. п. врћи се, турити се, вргнути се, метнути се на кога; —ипо, #. личење, подобност.

Жафбат, ш. сусед, комшија : —ти, #. суседа, кона, комшијница; —11ф, 24ј. суседан, суседски, комшијнски ; —јфађ, #.-суседство, ROMIIHAJE.

na<berufen, у. 2. поставити кога 32 КиМ.

пафбејеп, у. а. понављати речи.

Јафбех, n. танко пиво.

а фб, п. копија, свимак ; —еп, у. а. препочети, препочињати, снимати; —ипд, f. прелочињање. ·

пафбјефен, v. n. заостали.

пафбеефел, v. n. ломити се за чим.

nacbringen, y. a. носити, донети после: das Verſäumte —, naz40KkFäJHTH, допунити.

Nachbrot, n. 6onnaxn.

Nachbürge, m. nornopyx.

пафрет, с. почем, поклем, пошто; — аду. после, за тим, кашње.

nahdenÉ-en, у. а. мислити, премишљати, промислити, промишљати; —еп, п. мишљење, · премишљање; мисли; — еп, 24]. занишљен, задубљен у мисли; —Фф, 24). сумњив, тугаљив, опасан, опазан, опрезан.

Nachdru>, по. притисак поновљен; (ете8 'Buфез), панатисак књига, папечатање књиге; Ћао. важност, моћ, достојанство, сила; —еп, у. а. панатиснути, папечатати књиге туђе.

пафруиа -ф, 24]. крепак, силан.

Nacheifer, m. \. Nacheiferung ; —er, т. подражатељ; —п, Y. п. NOAPaXAaBATE ; —ung, +. подражавање.

Nacheil-e, +. потера, поточ, потрага; —еп, у. N. хитити за ким, послати потеру за ким.

пафетапђег, аду. узасопце, узаманце, узастопце, један за другим, редом; аЦе Заде —, себица.

Nachen, n. чун, чамац, ораница.

Nacherbe, m. поднаследник.

Nachernte, f. пабирчење.

nachefſen, у. а. јести за чим; — пл, посластице.

пафјаЏеп, у“. n. пасти после чега.

пау еден, у. п. летети за чим.

Nachfolg-e, 7. наследовање, следовање; послеAAK; — сеп, у. 2. следовати, следити кога у чему; следити за ким; —ст, т. наследник, лоследоватељ; —eret , 1. право наследо-

' вања.

na<forſ<-en, y. n. распитивати, истраживати, IPOIHMTUBATH; — ung, f. HCTPAKIBABEC, IP0питивање. Јафјадге, Е. тражење, питање, пропитивање, искање ; —еи, у. п. питати, тражити, пропитати, распитати.