Речник српскога и немачкога језика, стр. 204

Mumme

Mumme, f пиво брунсвичко,

Mummel, Mummelmann, m. 6ayK.

mummeln, #. murmeln. :

Дбишипегет Т. маскарада, крабуље; (Зегје Што), претварање.

Mund, т. уста, рило, рилица; зуби; —0т, + наречје; —бАфег, ш. мешаја.

Mündel, m. о Е сирота, закриљеник, закриљеница. mündig, adj. дорастао, пунолетан; —feit, f. дораслост, пунолетност.

mundiren, x. а. преписати на чисто.

Дпшђуео ф, т. кувар дворски; —(ени, ш. депак од рибе; —[10ф, n. уста; (ап ет Kanone’ Flinte 2c.), грло.

mündli<h, адј. устмен; —, adv, наустице ; Те, Т. устменост.

Mund-pomade, f. маст за уснице; —рогноп, +. оброк; —јфел, ш. пехарник ; —{|emmef, + земичка бела; —[ИЕФ, п. писак, бокин; (an der Tabakspfeife), man.

Mündung, +. (eines ијез), уток, ушће, вратло; (einer Kanone), rpao ; (einer Kanne), ocam.

Mund-voll, m. yecra ; —vorrath, m xpana, 3aлиха, ; — wert, n. je8EE, уста.

municipal, 24). местни.

Munition, f. пебана, прах и олово, етредиво.

пите, у. п. шаптати, поговарати.

Münſter, n. cab6opna, столна црква.

‘munter, adj. 6yaan, 1a jaBnu ; ће. весео, жив; — 4 Е јава ; веселост, живост.

Münzcabinet, n. 36uPpxa медаља.

Münze, fk. nouan ; (Metall —), медењача, медеna ; (Gedenkmünze), cuomeunna ; alte ~—, óanxa ; (Kraut), merznna; (Münzhaus8), xoBHHLA. тиитуеп, у. а, ковати новце; ацј ећоав де пи је, циљати, смерати на што.

Дитујиф, ш. мерило новаца; —ђан8, п. ковница; —јеппеу, т. познавалац новаца; fenutniß, f. познавање новаца; — те, n. право ковати новце; —хеда, п. краљевско право ковати новце; —јфешт, ш. новчаница; —јотје, Е врста HOBILA ; —wwardein m. искушалац новаца ; —|рејеп, п. новчарство; —Dmi||enjd)aft, #. наука о новцима, нумисматика, повцословље.

Muräne, #. пискор.

пите, 24ј. мек, благ, кротак.

murmeln, у. а. мрмљати, жаморити, жуборити,

Murmelthier, n. nyx.

murren , Y. 1. мрмљати, гунђати, мумлати, роптати.

питао, 24). намргођен, мргодан, зле воље, усован, мрзовољаст.

9)0uvrfopf, m. мумоња, гунђало.

Murſchiff, n. Mypsa.

muž, |- muh.

Muſche, #. 1. Schönpfläſterchen.

Оауфет, +. љуштура, шкољка; —ј уп, ад). шкољци подобан; —00о[, п. златна, боја.

Muſe, f. uys3a.

Muſelmanu, m. nycz0ouan, мухамедовац,

Збијеп-јођи, 11. Аполонов син, песник; — бег, т. Парнас.

Muſeum, n. uyzej.

— 196 —

Muthwille

Muſicalien, pl. u, ry40TB0PHEA.

muſicaliſ<, 2дј. музикалан, тудотворан.

тијсктеп, у. п. музикати, гудити.

Muſicus, m. uy306, музичар.

Muſik, Е музика, гудба, глазба; даворије; #тЕђеђе —, дамбулхана; —ant, Muſiker, m. музикант; —пове, #. кајда.

Усиоатбен, +. мозаик.

Muskfari, m. у фортбИјег, вилин лук.

Musfate, £ opamax, мускат.

Muskatellér, m. 11yCxar; тамјаника, тамњаника, тамјанка , мирисавка , першунгрожђе.

Musfaten-baum, ш. орашак (дрво): —nuß, f. зрно дафиново, орашак, орашчић,

Muskatwein, m. \. Muskateller.

ЈУбизјеј, +. мишић, мишица, мишка, рибић, гуштер. ?

Musfket-e, È. uymKer, MÿmKeTa; —ier, In. мушкетар, мушкатир. :

лете, т. мушулин.

Muß, n. каша.

Muß, n. & m. сила, мораш, морање,

Muße, Е. тенан, пландовање, доколица, беспослица, коље, доспевање, узур; — haben, доколети, доспевати , узурити.

и јеп, у. п. морати ; штап ши деђеп, ваља ићи, треба ићи.

müßig, adj. беспослен, дангубан, залудан, залих, бадава ; — деђеп, ластовати, беспосличити , шуњати се, левентовати, баздркати; —дапу, m. беспосличење, пландовање, дангуба, ластовање, шуњање, левентовање, баздркање ; —дбидек, т. беспосличар, дангуба, беспослица, левента ; бада-

_ ваџија.

Усијет, п. пример, углед, образац, оглед, прегледалица ; калуп, творило; мустра, узор; терак, урнек ; Улијег im Sticken oder Striden, почетак ; паф зет — шафеп, прегледати; —ђај, 24ј. угледан, примеран, узорит; —п, у. а. муштрати, гледати, разгледати; —гое, Е попис војника; —јбфуетбег, m. писар кумпанијски ; —[1Е, п. тестебаша; —ung, Е мустра, разглед, преглед.

muten, mütern, у. пл. лињати се, свлачити се.

Удијех, — 658, ш. мекушац (рак).

Ји, ш. храброст, слобода, срчаност, срце, воља: wohl zu —e ſein, Beceo óuTn; gutes —es -јетп, добре воље бити; оте ift dir zu —егкако ти је око срцаг —бегопишеп, ослободити се; einem — шафеп, слободити,

-храбрити.

muthen, у. а. тражити руде.

ши у, 2ај. храбар, срчан, добре воље, слободан. ти оз, 24). страшљив, плашљив, без срца, бојажљив.

Muthlofigkeit, Е страшљивост, плашљивост, 60јажљивост. muthmaß-eu, y. a. сумњати, мислити, домишљати се, досетити се; —1%, 24]. вероватан ; аду. вероватно, по свој прилици; —џиа, 1. сумња, домишљање.

Уви ин, + копање руда, тражење руда.

Muthwill-e, m. necramnocr, obecr, бес, раслуштеност, враговање; — ефеп, плаховати,