Речник српскога и немачкога језика, стр. 411
> с бирманац, =
бирманац, ma, m. Sinienſoldat.
биров, m. Miid)ter; Häſcher, Scherge.
OmpoBHHa, 1. bie 'favrgebiibren.
бировљев, A, 0. adj. des Richters.
бирт, m. Wirtshaus; бирташ, ш. 986; бирташев, a, O, ad]. des УЗ ђеп; бирташица, f. Јури ; бирташити, шим, у. n. i. Wirth ſein ; бирташки, а, 0, 243. 98068.
биртија, #. у. бирт.
бисаге, f. pl. Querſa>.
бисер, ш. Perle; —xka, f. Perlenkraut.
SHCEP-HN, HA, 0, ÓHCePOB, a, 0, ad). Perlen- ; —че, чета, п. Пебе Пеше Веце.
бискати, биштем, т. а. i. кога, Yäuſe ſuchen.
бискуп, m. Biſchof; —nja, f. Bisthum.,
бискупов, а. о, adj. des Biſchofs ; —o 3exe, Benedictentraut, Geum.
ÓHCEYIICKE, KA, 0_ adj. biſ<öfli.
Ogcrap, pa, 0, adj. bell, f{ar.
бистерна, 1. Gijterne,
бистри-на, + #Гагђен; —ти, рим, у. 1. flären.
бистрити се, рим се, ч. т. 1. 1ф flären, {id} erhelſen.
бистроћа, f. Klarheit.
ÓÍET-aH, Ha, Ho, adj. weſentli<h; —uocr, =, f. Weſen, Weſenheit. 5
битанга, +. бег Fauſſenzer; herrenlos.
битевија, +. Чапје.
бити, јесам, био, 7. п. 1. 4 р. јеш, fid) бег finden ; био раније gobo, du hätteſt früher fommen ſollen; zus ón0, du ſollſt leben;
_ не било те мајци, Ђађ 5:ф der Gudud!
бити, бијем, 7. а. i. ſ<lagen , prügeln , erleдеп, бејфјевеп (град); бој —, Штрјеи; из пушке, ођег NiymkoM, |d)iepen, fre{fem; |pie= Геп (у тамбуру); јфтадеп von der Uhr; heimſuchen (mit Unglü>); hervorſchießen , x. m. EPB H3 PAHE; probieren ein Gewehr, ob der Lauf gut, indem man Waſſer hinein ſchüttet (воду бити у пушку); — се, 15 1Фадеп, kämpfen; begatten von Fiſchen (6ujy ce puóe).
битисати, тишем, у. рЕ vergehen.
битка, f. Rampf, Schlacht.
битовина, +. Heimath.
биће, ћа, n. Weſen, Zuſtaud, Vermögen, Sein, Exiſtenz.
óun, m. Peitſche; — axe, za, n. Peitſchenſtiel.
бич-е, ета, п. јипдег fier: —иновац, ца, m. S<hlachtmeſſer. -
бич-евати, ујем, YV. i. peitſhen; —xapawe, 158, n. Knallen mit der Peitſhe: —xapary, рам, y. i. mit der Peitſche fnallen; —xam, m Taugenichts. .
бичвија, +. Ффијестен.
Gjeuna, i. Strumpf, Frauenkamaſche.
блавор, m. Art großer S<langen.
благ, a, 9, adj. ſanft, lieblid, gemüthli, gutmüthig. блалајник, 1. Ффавшенет, Фајег,
благајница, блалајна, +. Фајје,
благдан, па. туетесјад.
ба Tra, n. Sab, Reichthum, Vermögen,
ieh.
блато, аду, — мени! wohl mix!
бавло-вати, ујем,у. i. hmauſen; —zepan, na 0, ад). општу —вест, и, #. —вести, f. pl. —Be-
= : бленути
штеније, п. Улахја Зеу итјдииду —волети, дим, у. 1. беПебеп, депеђиидеп ; —вољење, ња, n. Wohlwollen; —Bowe, %a, п. 2505 geru< ; —времено, аду. redtzeitig; тлагољив, 2, 0, 24). wohlredend, redſelig, ge(рта 9; —глагољивост, H, f. Dratorſ<aft, Geſprächigkeit ; —roBeucrBo, n. Wohlerwürden. благодар-ан, на, 0, adj. erfenntli<, danfbar ; —веније, ја, – ење,ња, п. Феђеши, Запе дебес.
благодар -ити, им, у. 2.1. Фр. естепие 1 ſein, danken; —xocr, 1, Е Dank.
Saro Jej-ame, we, n. Pfründe, Convict; —aHau, ma, m. Pfründler, Convictiſt.
блатодет, и, 7. Gegen.
блалодетан, на, 0, adj. ſegenreid.
блалоглас-ан, на, о, adj. wohlflingend, wohltönend; —je, ja, п. —ност, и, f. Wohlklang.
блатозвучан, Ha, 0, adj. wohlflingend.
Gaaroje, m, OpaTe —, mein Lieber.
благојезичан, на, о, п. дејрсафо.
благонакло-ност, и, +. Wohlgeneigtheit; —weE, a, 0, adj. wohlgeneigt.
благо-образан, на, 0, ad). fromm, ehrlih, anјато; — пријатан, Ha, 0, adj. angenehm; PA3YMAH, HA, 0, adj. verſtändig; —Ppa3YMEoCT, и, f. Verſtäudigkeit; —PoAzau, Ha, 0, ad). edel, abe{[tg: —DOACTBO, Ba, n. Adel ; Wohlgeboren (Titel). [ſegnen
блалосиља-ње, ња, п. Федпел; —ти, љам, у. i.
блатослов, m. Segen, Weihe.
благословен, а, о, 24). деједпећ.
благосдовити, вим, V. a. pf. ſegnen.
блалост, и, +. Gunſt, Huld, Güte, Guthmüthigfett, Milde.
Oaarocrame, wa, n. Wohlſtand.
благостиња, #. УЉЊе.
блатотворан, на, 0, ad). wohlthuend , wohlthätig. благочастив, 2, 0, adj. fromm, re<tgläubig.
благун, m. Art Eiche, querenus conferta.
блаж-ен, a, 0, ad). ſelig; —enx чкаљ, m. Rardobenedicte; —encrzo, a, n. Seligfeit; — ewe, wa,n. Wohlleben, Beſänftigen; —ura, им, у. i. beſänſtigen; Fleiſchſpeiſen eſſen. ſwillig.
блазан, на, о, adj. <mei<elhaft; boshaſt, bö8-
блазинат, f. Federbett.
6193006, m. Schmeichler.
блазнити, ним, y. a. i, \{<meideln; anreizen, böſes Beiſpiel geben. |
бланда, f. Blaſe an der Haut,
блања, f. обе; ти, —n, y. a. i. hobeln.
блат-ан, на о,—нав,а,о, —oBUT,a,0, adj.fothig.
блатиште, та, п. 5276, wo einſt ein See geweſen,
блало, та, п. Roth, Moraſt, Unflath ; See.
блату-шина, —ша, #. Фитрђоајсг.
блебета-ш, шп. —ло, п. Plauderer.
блебетали, бећем, у. a, i. \<wäßen, plappern.
блебетуша, f. Plaudermaul.
61e, 9, 0. adj, blei, blaß; —ern, им, v.j. exblaſ-
ſen; —oha, f. Bläſſe. блеђан, а, о, adj. blaß, blei. блејати, јим, v. n. 1. blöden, gaffen. блек, та. —a, f. Blöden; Dummtktopf. блекнути, нем, у. л. P., “. блејати. бленути, нем, у. а. i. verblüffen,