Ритам

SVEDOCI NASILJA

(THE BEDROOM WINDOW) Curtis HANSON, 1987. Steve GUTTENBERG, Elizabeth McGOVERN, Isabelle HUPPERT, Paul SHENAR, distribucija: ZVEZDA FILM Сгцјапје: 115 min.

Sofisticirani triler, kvalifikacija kja bi poslužila na cast svakom ostvarenju u ovom žanru, u slučaju „Svedoka nasilja” ima pozitivan ali i negativan predznak. Fma odmerenost i ugladenost narativne strukture i rediteljskog izlaganja ozbiljno su ugrozile jednu od bitnih komponenti trilera - emocionalni angažman. Kombinujući nekoliko üpiziranih motiva („prozor u đvorište”, „čovek koji je suviše znao”, „svedok”) u „Prozoru spavaće sobe”, tako glasi originalni naslov, jasno je scenarističko uporište u tradicionalnim modelima ali je evidentna i žeIja da se ovaj melanž pošto-poto nadgradi. Takav postupak razvodnio je osnovne erte zapleta i prouzročio nekoliko ključnih dramaturških propusta. Mehaničnost odvijanja radnje, nedostatak ozbiljnih sukoba među glavnim akterima i sasvim površni motivi pružaju premalo uzbuđenja čak i kada se pred gledaocima optuži za

ubistvo рофипо nevin čovek, Mogućnost da se taj prokušani metod emocionalnog terora gledaHšta prožme sa elementima mélodrame još je jedan od neiskorišćenih potencijala ove priče. Ne zadržavajući se posebno ni na Ukovima, ni na već pomenutim odnosima, reditelj i scenarista Kertis Hanson sofisticirano je poistovetio sa neopterećujućim a njegov glavni adut izgleda da je bila glumačka podela. No, ne samo da ova ekipa glumaca nije mogia da nadoknadi propuste osnovne scenarističke i rediteljske postavke već je dovela u pitaje i opravdanost ovakvog izbora, Stiv Gutenberg, u nemogućnosti da se makar kao kontrapunkt pojavi u svojoj komičarskoj koži, prilično je sputan dsto dramskim situaeijama, Izabel Iper fali vise dvosmislenosti za aristokratsku aroganeiju a Elizabet MekGauem sa licem deteta nije dovoljno strastvena, makar i za lažnu zavodnicu. Kao kuriozitet treba pomenuti da je izvršni producent ovog filma čuveni scenarista (po prihodima član „drop dead” kluba) Robert Taun, poznat po „Holivudskom frizeru”, „Kineskoj četvrti” i prošlogodišnjem hitu „Tekila sanrajz”, pa je opravdano pitanje nije li upravo on najzaslužniji za sračunatu čistoću, a samim tim i za zamerenu hladnoću. * * Dejan Kovačević

Dejan Kovačević

LJUBAV NA ŠKOLSKI NAČIN

(SOME KIND OF WONDERFUL), Howard DEUTCH, 1987. Eric STOLTZ, Lea THOMPSON, Mary STUART MASTERSON, Craig SHEFFER, John ASHTON, distribuera: ZETA FILM tnqaqje: 93 min.

Reditelj Hauard Dojč i producent Džon Hjuz su dobro uigran i već poznat tandem. Gdinu dana pre filma „Ljubav na školski način” oni su realizovali „Lepoticu u ružičastom”, deio primeme lepote i snage koje je na prečac osvojilo i publiku i kriticare, pa je bilo nonnalno ocekivatì da neće brza napustiti oblast koja im je donela uspeh. Precizno skrajen tinejdzerski film, razmahana melodramska osnovica koja pokreée i usmerava pripovest, zanimljivi karakteri i neizostavan trendovski usutpak kroz razmišljanje o meduklasnom jazu - eto, to je u najkraćem formula koja im je upalila 1986. gldine, i kojoj su se vratili i 1987. „Ljubav na školski način” (još jedan od onih nezgrapnih i neadekvatnih distributerskih preprva naslova) obrée situaciju iz prethodnika i u centru radnje ima junaka a ne junakinju, ali i produbljuje ono što sada veé možemo nazvati Dojčovim stvaralaëkim rukopisom ili sülom. Naime, za razliku od žanrovski uobičajenog i iščekivanog, Dojč posmatra rekvizitarij tingdžerskog filma kroz bajkoliku vizum, potiskuje u stranu clemente realističnog, socijalnog i represivnog, koncentriše se na poetično i emotivno.

upotrebljava ikonografsko i arhetipsko bez kolebanja i uvodi protagoniste na neku vrstu mitološkog Üa, posle čega njegovo ostvarenje progovara posebnlm jezikom i živi zasebnim ži- .. votom, nadrastajući večinu znanih autorskih strategia koje povezujemo sa dotičnim žanrom. Otud „Ljubav na školski način” kroz dvostruki i dvosmemi melodramski kolosek više insistoпа lirskom moüvu „ružnog paćeta” i na kulminaciji odrasta-. nja sa sazrevanjem osećaja, dok naturaüzam i goli materijalizamurbane sredine samo ovlal dodiruje i hotimično predstavlja kao nebitne, duboko zabrinut: nad sudbinom junaka. Međutim, ovom prilikom Dojć; je napravio i jeđan krupan pro- : pust upuštajući se u realizadju sa nedovoljno razrađenim see--? narističkim predloškom. Samo uslovno realističan, poetizovan, i visoko stilizovan, „Ljubav naškolski način” je morao biü film apsolumo uravnoteženihr pripovedmh nifi, skladan i energičan taman onoliko koiiko je potrebno da profunkcionišu svti segmenti Dojčovog reditdjskpg koncepta. U bioskopu, pak, on izneverava takvu postavku mehanicističkim tumačenjem narativne kauzalnosti na jednoj, i odveć slobodoumnim i potpuno labavim asocijativnim prelazima na drugoj strani, zbog čega ovaj film brzo gubi dah i transformiše se u niz ргероznatljivih i dragih slika i situacija koje kao da nemaju konačan п dlj. Nema nikakve sumnje da su stvaralačke mod HauardaDojča velike, no pitanje je hoćes К mu produkdone okolnostri dozvoliti da nam to baš uvek i pokaže. * * Aleksandar D. Kostić

Aleksandar D. Kostić

64