Ритам

LJUBAV NE MOŽEŠ KUPITI

(CAN’T BUY ME LOVE), Steve RASH, 1987. Patrick DEMPSEY, Amanda PETERSON, Coulrtney GAINS, Tina CASPARY, Seth GREEN distribucua: CROATIA FILM trajanje: 94 min.

Klasni raskol i nemogućnost da se na bilo koji način prevladaju ograničenja koja on uspostavlja oduvek su bili jedan od osnovnih melodramskih zamajaca u tinejdžerskom filmu. Ali, dok u većini ostvarenja ovog žanra ta tema figurira implicitno i donekle pritajeno, u povratničkom filmu reditelja Stiva Raša „Ljubav ne možeš kupiti” ona preuzima svu idejno-narativnu odgovomost na sebe, siedaci u odredenom smislu klimu i duh kinematografskih 80-tih. Autor izvanrednog filma „Priča o Badi Holiju”, Süv Raš je i sada stigao u jugoslovenske bioskope blago oslonjen na rokenrol mitologiju:

kako zbog čvrste žanrovske opredeljenosti svog novog delà, tako i zbog upotrebe jednog od najvećih hitova „Bitlsa” u njegovom naslovu. Pozivajući, dakle, u pomoć populističku bastimi Raš je sasvim svesno odlučio da njegov film nikne na prostoru izmedu vesele i upečatljive refrenske doskočice s jedne, i bolno iskustvenog naravoučenija s druge strane, siguran da ce tek tako „Ljubav ne možeš kupiti” póstati nešto vise od najobičnije potrošne robe. Pripovedajući on, do duše, van znane žanrovske teritorije, bavi se fenomenom sazrevanja i seksualne inicijacije, prati junake kod kuće i - naravno - u školu, cesto teži rasterećivanju osnovnog toka kroz fino tempirana komička odmorišta, no nikada ne zaboravlja svoju prvibitnu i пајznačajniju želju. Otud „Ljubav ne možeš kupiti” nosi sobom očekivanu pripovest o tegobnom začetku veze između dvoje mladih Ijudi i barata arhetipskim materijalom, a opet povremeno deluje hladnije i surovije od većine svoje žanrovske sabmće, plaćajući danak otvorenoj ideološkoj osvešćenosti reditelja. Nema potrebe unapred diskvalifikovati pvaj Rašov stvaralački metod, pogotovu i zbog toga što je neočekivanu angažovanost nadgradio gotovo esejistički analitičnom studijom manipulacije i mesijanstva, ali je utisak da „Ljubav ne mpžeš kupiti” ipak nije kadar da podnese sav teret složenih autorskih pretenzija, i da uprkos sjajnim delovima ne doseže kompaktnost i umetničku ubedljivost kao celina. Rašova mlada i neafirmisana glumačka ekipaje, logično, osetila ili bar naslutila ovu podvojenost, i dala je sve od sebe da je prevazide, a ipak je samo glavnom protagonisti Patriku Dempseju uspelo da dokaže koliko može i zna. Tinejdžerski filinovi nužno menjaju svoje mho, prilagođavaju se i traže pravi kontakt s publikom, panekada i preteruju u takvim pokušajima. „Ljubav ne možeš kupiti” Stiva Rasa baš zbog toga odlazi nekkud ispred auditori}urna i vremena u kom je nastao, i upravo óe mu oni bili i jedine sudije u pretpostavljenoj buduénosti. * * * Aleksandar D. Kostić

Aleksandar D. Kostić

TAJNA ZLATNE PIRAMIDE

(VIBES) Ken KWAPIS, 1988. Cyndi LAUPER, Jeff GOLDBLUM, Julian SANDS, Peter FALK, distribucÿa: ZVEZDA FILM trajanje: 99 min.

„Tajna zlatne piramide” nije savršen film, ali je takođe daleko i od toga da zaslužuje okrutnu propast koja mu se dogodila na američkim bioskopskim blagajnama. Dvoje Ijudi (Loperova i Gldblum)sa nadnaravnim mistično-medijskim sposobnostima, bivaju prevareni od strane veoma svetovne osobe (Piter Falk) koja želi da njihove moguénosti rnaterijalno iskoristi. Tako dospevaju u podrudje izgubljenog zlatnog grada koji je centar ogromne psihičke moći. Urađena u maniru „Indijana Džonsa”, ova komedija ima sve očekivane clemente: puno akcije, romansu izmedu dvoje glavnih

junaka, egzotidne lokacije i zlikovce koji nastradaju jer se ne može nekažnjeno posegnuti za sdama prirode. Uobičajeni stereotip je izvmut tako da su cudni glavni junaci tretirani kao normalne osobe, a normalni Falk se na kraju uzdiže do neke vrste sveca (sto mu se, izgleda, od Vendersovog „Nema nad Berlinom” polako uspostavlja kao znak). Uloge su „zvezdasto” podeljene, a posto) e i indicije da su autori razmišljali o eventualnom nastavku pride. Goldblum i Falk su korektno svrsishodni u tumačenju svojih karaktera, a Sends je vrlo mudro postavi) en u ulogu vrhovnog negativca. Njegova filmska iatentna homoseksualnost, koju je sastvim mogao da ignoriše samo pravi homoseksualac kao Džejms Ajvori u „Sobi s pogledom”, nije promakla neiskusnom, ab Talentovanom Kvapisu. Medutim, sto se dobilo muškim akterima, izgubilo se kroz glavni ženski lik. Sindi Loper naprosto ima nešto veoma afilmično u svojoj pojavi, i sve asocijacije prema Madoni još su pogrešniji put u ulozi koja je zah levala glumicu provincijencije a la Sirli Meklejn. Porçd Loperove, enigmatsko rešenje

neuspeha „Tajne zlatne piramide” ima možda koren i u nemogućnosti publike da se identifikuje sa junacima koji imaju neuobičajene sposobnosti. Ono sa čim je publika mogia da komunicira - .trend bioenergije i makrobioüke, upotrebljeno je kao stalni izvor kvalitetnog humora koji nemilosrdno razara igračku svih onih ljudi koji izgubljeni smisao traže u integralnom pirinču. Na kraju, ni scenario koji su napisali Louel Ganc i Babalu Mendel nije bez problelma, a sama zlatna piramida, kao da je jedan od većih. Ipak, Kvapisova režija, ma koliko opterećena opštim mestom nove filmske produkcije - estetikom spotova, ima momente koji obećavaju. Duhoviti obiti, većina fino izvedenih verbalno-vizuelnih gegova i vladanja značenjskim pokreüma kamere (kad Loperova doživljava astralnu projekciju, upotreba krana može da se koristi kao školski primer) daju filmu mnogo vise od nužne gledljivosti. Količina smeha koju film izaziva, ma koliko je bilo lako zaboraviti po izlasku iz bioskopa, u svakom slučaju predstavfia preporuku da se Kvapisovo ime zapamti. ★ * *

Vladisìava Vizi !

65