Ритам

KRADLJIVCI PORŠEA

(NO MAN’S LAND) Peter WERNER, 1987. Charlie SHEEN, D.B. SWEENEY, Randy QUAID, Lara HARRIS, distribua]?: ZETA FILM lO6 min.

U trilerima je glavni pofcretač radnje ono što se nalazi izvan polja u kojem se odigravaju dogadaji. Poenta je u tome da gledaoci znaju vise nego što znaju junaci filma, da bi onda mogli da se etički opredeIjuju. Hiëkok je istoriji trilera ostavio gaieriju likova nesigumih u svoj identitet. Deo tog iskustva preuzet je i u filmu „Kradljivci poršea” u kojem Rendi Kvejd zbog policijskog zadatka preuzima tudi identitet i u njemu se znatno bolje oseća. Pored racionalno objašnjenog relativizovanja morala u kojem policajac postaje lopov, u većem delu filma ne

postoji opravdanje za Kvejdovo priklanjanje drugoj strani zakona. Kvajdov odnos prema Čarliju Šinu je ključan kad su u pitanju njegova etička opredeljivanja. Čarli Šin je mladobogataš, onaj koji krade poršee (isključivo iz stilskih razloga) da bi luksuzno preživeo, a Rendi Kvejd police iz niže srednje klase dja ga baskrajna horizontala unapred osuđuje na tavorenje. Izmedu njih dvojice se rađa snažno prijateIjstvo koje je motiv čest koliko i njegovo povezivanje sa latentnim homoseksualizmom. Kvejd i Šin su par, ali njihovo prijateljstvo počiva па međusobnom zavaravanju.

Onog trenutka kada istina biva otkrivena, kod Kvejda se brišu sve dileme o pitanju identiteta, iako je Sinova devijantnost, uostalom kao i sam Šin, izrazito privlačna za Kvejda. Obojica varajcu i obojica su razočarani što su prevareni. Džems Din je poginuo u plamtećem poršeu. Otac Carlija Šina, Dinov vršnjak - Martin Šin - glumio je Džems Dina. Čarli Šin je svoju fascinadju poršeima uzdigao na nivo svakodnevne prirodne potrebe. Brzina i elegancija sa kojom se Čarli Šin pojavljuje i nestaje u ovom filmu po mnogo čemu podseća na taj famozni automobil. Samo, Čarli Sin ne gine u besomučnoj vožnji, već od metka prijatelja za kojeg je verovao da će postati njegov vemi sledbenik. Kao razlog za tu sigurnost, Sin se najviše koristio svojom karizmatičnošću, ali u igri skrivanja identiteta riajpre popušta onaj koji se vise dvoumi, a to je Rend! Kvejd. ♦ * *

Saša Radojević

SKAKAVAC

(BETRAYED) Costa GAVRAS, 1988. Debra WINGER, Tom BERENGER, John HEARD, Beatsy BLAIR distribuera: ZVEZDA FILM 127 min

FBI šalje agenta (Debra f Vmger) prerušenog u kombanjerku u teksašku nedodiju da bi uhodila simpatičnog seljaka (Tom Berindžer) za koga se sumnja da je lider desnih terorista. Ti seljaci - teroristi hoće da preuztnu vlast u Amend, pošto pobiju sve Grace, Jevreje i katolike. Ne, ovo nije komedija Džona Votersa. Ovo je film Koste -Gavrasa, jedna vrlo ozbiljna društvena dra-

ma u formi trilera sa tragičnim, ali ipak optimističnim krajem, koji obećava da će Ijudi jednom biti braća. Ako je to po cenu gledanja „Skakavca”, preskupo je. Cenjen, slavljen, voljen i gledan, Gavras („Z”, „Opsadno stanje”! tokom sedamdesetih smatran uzorom mnogim „svesnim” filmadžijama, i danas se čvrsto drži kurentne

misli od pre dvadeset godina koja je pravdala sve nedostatke filmskog delà kao takvog snažnim drustveno političkim angažmanom autora. Ta tnlsao je u međuvremenu potpuno devalvirala, take da je „Skakavcu” za dlaku izmakao primat najgoreg filma FEST-a 89. Prosto, ma kako smešna bila, fabula ovog filma se može ispričati, što se za „Manifesto” Makavejeva ne može reći. (A dodima tačka im nije samo ona sa dna FEST-ovog bunara.) Estetika „novog” umesto „dobrog” dovelaje svog protagonistu Gavrasa (kao i Makavejeva) u apsurdni položaj. Insistirajući na „novom” koje se nije bavilo Ijudskom dušom već Bro t jem poreskih obveznika oštećenih zakulinim radnjama „Ministapstva za istraživanje ruda i gubljenje vreшепа”, Gavras nije primetio da je to novo postajalo bajato, tvrdo i neukusno, bas kao i njegov „Skakavac”. Ali, ovaj film nije stradao samo zbog problema umetničke svesti i gradanske savesti koji su gore pobrojani, niti zbog promene ukusa publike i zamiranja ideologija u svetu. „Skakavac” je režijom i montažom postao neuverljiv tamo gde treba da bude ozbiljan (visoka politika), besmislen gde je trebalo da bude dirljiv (ljubav i laž), smešan gde je trebalo da bude zastrašujući (fašistoidnost provineije), prazan tamo gde je trebalo da bude pun (na izlasku iz sale), poučan tamo gde nije smeo da bude (kako ne treba raditi trilere) i tužan tamo gde nije očekivao da ce biti - u saznanju da je jedno shvatanje sveta i umetnosti, ma kakvo bilo, toliko mrtvo da ga ni Berindžer ni Vmgerova ne mogu oživeti na fflmu, u delu čoveka slavljenog kao dijagnostičara društvenih oboljenja, koji se, začahuren u holivudskoj laboratoriji, intenzivno bavi otkrivanjem besnila kada svet traži lek za AIDS. Tužno. *

Boško Milin

IZBOR FILMOVA ZA POSLEDNJA TRI MESECA:

„VELIKI” Peni Maršal hriljantan povralak na teren romantične komedije, u vreme četrdesetih, kada su holivudskom komedÿom viadali bizarni likovi i još bizaraiji zapleti. Ultimativni feministiSki film!

„VOZAČKA DOZVOLA” - Greg Bitmen. Izvrsni débitants ki film, tinejdžerska komedÿa u furioznom ritmu. Najava jedne potencijalno bli stave kartiere. ■ ■■ . i ,' ' ' ' J ■ „PRIČA O DŽOANI” - Žerar Demijano. Rediteij којГ se daleke 1973. proslavio „Dubokim grlom”, u „Priči o Džoaiii” snimio je ngjkrupniji plan koitusa do tađa viden na platnu. „Must” za Ijubitelje рогnića. -, —— г- ——r STRAŠM SNOVI U ULICI BRESTOVA —. Čak Rašei. Ostvarenje kod kog narativno i vizuelno stoje u gotovo savršenoj ravnoteži, koje sa lakoćom komunicira sa gledalištem, i koje ni jedan sekund celuloidne trake ne troši uzalud. -

DINAMIT DŽEKSON - -Krejg Baksli. Šktilski primer fistokrvnog - bioskopskog filma, kakvih je nekad bilo u izobijju, a danas ih gotovo nema. Sugestivna i duhovita meduigra četvoro glavnih protagoniste. ■ ■ .5.,. - o . = : г

87