Ритам

THE RESIDENTS „Cankarjev dom”, Ljubljana, 11.11.1989.

Nije mi poznato da je i jednoj grupi na gostovanju u Jugoslaviji uspelo da rasproda koncert pet dana pre nastupa - i to bez gotovo ikakve reklame, i bez ploče izdate. na domaćem tržištu... Plakati pažljivo oguljeni sa zidova, od strane najupdmijih obožavalaca, i jagma oko karata - dokaz su vise da The Residents i u ovoj zemlji uživaju statusnajveće kult-grupe današnjice. Postava kqja „već dvadeset godina postoji u kolektivnoj podsvesti Zapadne civilizacije” (kako stoji u jednom od njihovih kominikea), uspelaje da opstane kao potpuno iznimna pojava u prostorima medijskih kružoka, zdušno negujući svqju sklonost ka humoru i misteriji, i dosledno držeći u tajnosti identitet ćlanova grupe... Atmosfem opšteg uzbuđenja i oduševljenja su na svoj naîin iskoristili i organizatori koncerta u „Cankarjevom domu”, naplaćujući akreditovanim novinarima „gratis” karte (!), i to po skupljoj tarif! (tj. po ceni malog broja karata koje su prodavane na dan nastupa)... Medutim, tekoš je bilo uopšte i razmišljati o koncertu maskirane četvorke (ovo je njihova treća evropska turneja), sve dok se zavesa nije digla. Tada sam počeo da se pribojavam: hoću li, nakon deset godina bavljenja i tumaćenja „misterije Residents”, doživeti razočarenje? Hoću li, ponesen dugo taloženim entuzijastičkim osjećanjima, koncert koji bude manje nego odličan - doživeti kao nedopustiv promašaj? Hi - kao izdaju? Moj strah je bio uvećan ćinjenicom da grupa već nekoliko godina pokušava da iznađe put ka većoj „komunikativnosti”, što je uzrokovalo dvoumljenja i lutanja. Umesto već najavljenog albuma obrada Sun Ra i Bob'Dylanovih pesama, neočekivano se pojavio LP „The King and Eye”, a ambiciozno zamišljena predstava „God in Three Persons” je zamenjena projeklom „Cube E (The History of American Music in 3 E-Z Pieces)”, koji je izveden i na pozornici u Ljubljani. Elem, kada su konačno na scenu stupile maskirane spodobe, raznežio sam se preko svake mere. Naime, već nakon nekoliko minuta čovek shvali da postaje svedokom jednog nesvakidašnjeg muzičkog speklakla. Svc je tu vcoma precizno kreirano: počev od duhovite koreografije (uz značajnu pomoć tri takođe zakrabuljene plesačice), preko čudesnog poigravanja sa osvetljenjem (fluoroscentni delovi kostima su, u polumraku, doprinosili opštcm utisku nestvarnosti), sve do muzike koja je predstavljala odličan spoj inventivnosti i profesionalizma („као sa ploče”, što kaže naš narod), Činilo se da grupa insistira na zvuku koji je koncepcijski blizak (manje ili više) njihovim izvornim principima. Drugim rečima, The Residents su verovatno shvatili da bi daljnja komercijaiizacija išla na uštrb svega što tu postavu čini tako posebnom.

Prva dva delà predstave - „Buckaroo Blues” i „Black Barry” - govore o muzici belih i crnih doseljenika na araerički kontinent, uz završnicu koja ukljuöuje pojavu mesijanskog stvorenja, a ogromnom kockom umesto glave. Izlazak na binu gigantske prikaze, visoke bar oko tri metra, i kojaje širila ruke okupana fantazmagoričnom eksplozijom svetlosti, fini da iskezite osmeh poput deteta koje je pod cirkuskom šatrom prvi put videlo slona... (Oduvek sam voleo slikovite primere). Uprkos sveg bogatstva detalja i značenja, nad kojim bi se valjalo zamisliti, a koje je tako teško izraziti rečima, celokupan šou je moguće pratiti kao nekakav ludačkt kabare. To znači da je koncert mogao neometano da prati éak i neko ko nikada nije preslušavao The Residents ploče. To je verovatno jedan od razloga što se može govoriti o zaista opuštenoj ipak, posebn o treba izdvojiti pevača grupe (razume se, anonimnog kao i ostali članovi), s obrazloženjem da je zaista zadivljujuće odigrao svoju „ulogu”, koristeći istovremeno i pantomimu i plest (kretanje mu je bilo oslobodeno zahvaljujući bežičnom mikrofonu). Taj isti pevač se u trecem, najboljem delu programa (koji nosi naziv „The Baby King”), p'ojavljuje u obličju neverovatne spodobe, nalik na karikiranog Eivisa Presleya, koji konačno objedinjuje „belu” i „crnu” araeričku rauziku, i biva dočekan kao mesija populame kulture, Sve je to „ispričano” kroz ispovest oca koji svojoj deci (zaprayo bizarnim lutkama) prenosi legendu o „umrlom kraiju”. Videti tog „spodobu-Elvisa”, čija je kontura isarana fluoroscentnom svetlošću, znači naslutiti ironiju, ali i strahopoštovanje koje sarni The Residents osećaju prema produktima raasovne kulture, simblički ovaploćene kroz sudbinu „kralja rock’n’rolla”. Dok nezgrapno vrti kukovima, „spodoba-Elvis” deluje krajnje komično, ali kada u tišini korača scenom, osetio sam nekakav iracionalan strah... Verzije klasičnih Elvisovih hitova bile su kolaži-rane sa mnogim popularnim temama drugih autorà (od „Hit the Road Jack” do muzike iz filma „Sedmorica veličanstvenih”). Medutim, „Love Me Tender” je odjeknulo kao očajnički krik, kipeći od emocija, emocija koje su Zakopane tek negde u pod-slojeviraa sladunjavog originale.. . Činilo se da u toj pesmi takode odjekuje i sva nesreča modemog čoveka, koji vapi za ljubaviju, a istovremeno je sebe okružio čitavom industrijom emocionalnih surogata... Finale u kojerh „kralj” pada na tlo, praćen dinamičnom i kulminativnom muzičkom pratnjom, dpčekao sam tresući se kao prut.. Bilo je zanimljivo pratiti reakcije publike, tokom tog gotovo dvoéasovnog spektakla: ili je vladao potpun muk, ili se sve provalilo u frenetičan aplauz - dok vas ruke ne zabole... Prilicno je jasno da su The Residente uložili ogroman napor, i svu raspoloživu energiju da „Cube E” delujetako efektno i übitačno kao što deluje, ali i da su elan, samopouzdanje, i smisao postojanja grupe ovisili o uspehu predstave... Kada govorim o uspehu, ne mislim na zbiranje slave i novca, već na mogućnost izražavanja na nafin koji The Residents fini tako raziifitim... Kao i na moguénost da uprkos toj „razlifitosti” (koja ne prija konzervativnim kriterijumima šou-biznisa) članovi grupe skladno funkcionišu, prodaju ploče i žive od svoje muzike... Tokom sledeée godine program „Cube E” ce, izmedu ostalog, biti izveden na Brodveju, a predvidena je i turneja po Sovjetekom Savezu. S obz'rom na iznenađujući podatak da ljubljanski koncert, u fitavoj istoriji grupe, po posveéenosti dolazi odmah iza nastupa u Atini (koncert u Tel Avivu je na treéem mestul), sva je prilika da će The Residente 1990, ponovo nastupiti u našoj zemlji, što uvećava mogućnosti da ih konačno vidimu i u Beogradu i Zagreb u...

Saša Rakezić

87