Ритам

ZAPOSLENA DEVOJKA

(WORKING GIRL) Mike NICHOLS, 1988. Harrison FORD, Sigourney WEAVER, Melanie GRIFFITH, Alec BALDWIN distribucija: ZVEZDA FILM/KINEMATOGRAFI/BEOGRAD FILM trajanje: 113 min.

Ncumorni Majk Nikols, poslijc „Biloksi Bluza” ponovo je u našim bioskopima. I ovoga puta

ne u naročito reprezentallvnom izdanju. „Zaposlena devojka”, o kojoj se mnogo govorilo, uglav-

nom zbog tri zvijezde (Ford, Viver, Grifit) ni u kom sludaju nije lako bezazlen film, kako se to na prvi pogled može udiniti, ili kako je on, uostalom, i prezentovan javnosti. Bavedi se svijetlom berze i brzog uspijeha, on dosljedno i subverzivno (za razliku od Stouna koji je bizamo didaktidan u „Vol strilu”) sprovodi svoju demagogiju i kroz prividno „naivan” i čak dramalurški neodrživ zaplet izokreće i životne i holivudske postulate. Na izgled asocirajudi na lakoću komedija iz detrdeselih Nikols, zapravo, Iraveslira vrijednosti i dosljedno, sve do samog kraja, vara gledaoca. Glavna junakinja (Melani Grifit) je sekretarica koja bode po svaku cenu da uspije i koja ima „genijalan” berzanski plan. Njena šefica (S. Viver) želi da ga predstavi kao svoj; medutim na skijanju slomi nogu i bude ekskomunicirana. Dok uživa u blagodcti stana svoje šefice, noseći njenu garderobu i pokušavajudi da imitira njen „savrSen naglasak”, zaposlena devojka shvati kako je.svijet okrutan i olkrije gnusni plan svoje pretpostavljene (istovremcno je i njen istostaleSki momak prevari). Poslije toga ona (bar kako to Nikols predstavlja) ima pravo da sprovede svoj plan i dode do uspijeha ako je potrebno i preko prevare. Da cijela stvar bude joS „komičnija” muškarac (H. Ford) u koga se „zaljubi” je i glavni muškarac njene šefice. Na

kraju jadna mala zaposlena djevojka uspije. Njen san je ostvaren i ona sada ima kancelarijicu. U poslednjoj sceni nema Harisona Forda ali zato je tu kancelarija i to je po svoj prilici hepi end. Sjedinjeni žena i kancelarija su kraj; poslije toga nema više ništa. Predstavljajudi jedan i u holivudskom smislu prljav i emocionalno s tertian svijct Nikols ne daje ni jedan pravi lik sa kojim bi normalan gledalac mogao da se idcntifikuje ili bar saosjeda. Dvije u kullurološkom i moralno smislu vrlo diskutabilne osobe, emocionalno frigidne samo su prividno suprotstavljene. One su zapravo iste, a „razlika” je samo dramaturška potreba. Ova postfeministidka interpretacija filma „Sve o Evi”, muškarca i muško ženski odnos je u toj mjeri degradirala da je on više dio ikonografije (i povod za skidanje i prezentaciju ženskog donjeg veša) nego same pride. Kjerkegorova izjava da se „žena odnosi prema bogu samo preko muškarca” ovdje je preinadena u Nikolsovu da žena može da se odnosi sa berzom samo preko kancelarije. Zato su yjerovatno one na kraju i sjedinjene. Bog i muškarac (što se tide ovog filma) odavno su mrtvi. *

Isidora Bjelica

ROZALIN I LAVOVI

(ROSELYNE ET LES LIONS) Jean-Jacques BEINEIX Isabele PASCO, Gerard SANDOZ, Gunter MEISNER, Philippe CLEVENOT distribucija: MORAVA FILM 1989. trajanje: 127 min. Prema predanju, lav spava otvorenih odiju, pa predstavlja budnost, duhovno bdenje. Oluda se nalazi ispred ulaza mnogih bogomolja Zapadne eparhije, koja sebc danas naziva rimokalolidkom. Po zamislima evropskog kullurnog lobija Žan Žak Beneks postaje „kult” režiser osamdcsclih godina. Kao u prefcransu, filmovi takvih režisera postaju aduli kojima se mogu sedi bilo kakve vrednosli. Takvom sc igrom mogu eliminisati filmovi, režiscrski opusi. Svaka kincmalografija dobija svoj „Dorn za veSanje”. Aduli se liciliraju iza zavesc, a sans se više ne igra. „Diva" i „Mesec u slivniku” podsedaju na ckranizaciju snova koji su sarno talog ovoslranog, niStavnog. Oslonac njihovih uspcha bili su Bcncksova vizuclna kullura, zalim publika priprcmljcna za idcnlifikaciju i ezoterija koja je mogla da zadivi prostotu. Draž svake igre lcži u neprcdvidivosli lidnosti. Onoslrani snovi su deoživota u nevidljivom. Film „Bcli Blu”je poscdovao onostranost kojom je spredio da naluralislidki prizori postanu prazna slika svakodncvnice. Ovaj dobar film ipak oslavlja mučan ulisak. Zauslavljcna prcd hrarnom, Bcli Blu unišlava svoje oko deo oglcdala svoje duSe. Njen dragi je übija, a mi imamo asocijaciju, da će ona živeli u madki dijom se siluctom zavriava poslednja sekvenca filma. „Najkradi pul između dve ladke nije prava linija, već san”, vcli profesor englcskog jezika u filmu „Rozalin i lavovi”. Koliko je „Bcli Blu’ najkradi pul izmedu slike i duSe gledaoca, loliko je njcgov posle-

dnji film povratak vfednostima mediteranske civilizacije. Kult žene je ostvaren u kulturi sa autohtonom kuhinjom, najboIjim bidem u dresuri muškaraca. „Melod sa hranom ne uspeva”, govori se u filmu, ali mi vidimo da se on ostvario u zemljama izvorima kuvarskog umeda Kini i Persiji. Rafinirani rasizam buja iz dubine galske dude suprotslavljen je gcrmanskom, koji redom, radom i disciplinom pokriva nedostatak stila. Longobardanski izgled sapatnika ljubavne pride filma samo je poigravanje sa klišeima kastinga. Izbog glumca predstavlja najvedu vrlinu Beneksovih filmova. Kljud za razumevanje Rozalin je pitanjezbog degaje ona izuzetna, sem što je Francuskinja koja lidi na Nemicu. Evo ч demu se radi. Sita zver nikada ne napada doveka. Ona to dini samo kada oseti strah-potisnutu agresiju i slabost. Govori se i o mirisu straha u znoju uplašcnog. To zver oseda pa se ne može prevariti. Odnos prema srarti je glavni pokazatelj vrednosti životne filozofije. Samo onaj koji nema strah od smrli može da se oslobodi oslalih Strahova. Jedan od puteva oslobadanja je uzrastanje lidnosti u hrišćanstvu. Kod Rozalin mi to vidimo kada je a kavezu sa lavovima. Odlazak u crkvu i molitva samo su zna ■ koji nas upuduju na tzvore njene superiomosli. Potisnuli strah dovodi do kraha lidnosti. Samoubislvtfdresera tigrova pokazuje nam inferiornost tevtonske mitologije u odnosu na hristijanizovanu Evropu. Suspens filmova fabrike snova zasniva se na pretpostavci prosvedene civilizacije: da su ljudi zapravo mrtvaci, koji su nekim dudom trenutno živi. Smrt vreba, a opasnost i strah su karike koje povezuju pokretnu sliku i gledaoca. Odsustvo suspensa u nekim scenama filma rezullat je Bcneksovog pogleda na svet, a ne režiserske nesposobnosti. Prcciznu poslavku likova i njihovu prezentaciju jedino remeti pojava drcsera Markovida koji dobija previSe prostora. Možda je to zbog toga što ovo prezime ima drugadije konotacije u Francuskoj nego u drugim delovima svcla. Film „Rozalin i lavovi” zaslužuje detiri zvezdice, ali Id lava.

Bogdan Zlatid

RITAM 83