Ритам

TARNER I HUČ

(TURNER & IIOOCII) Roger SPOTTISWOODE, 1989. Tom HANKS, Mare WINNINGHAM, Craig T. NELSON, Reginald VELJOHNSON distribuera: JADRAN FILM trajanje; 100 min /BEOGRAD FILM/KINEMATOGRAFI

Ovo je filmska priča o mladom detektivu (Skot Tamer sisar zvani éovek) koji ne podnosi nered i džukeli (Ниб, sisar zvani pas) koji urne samo da pravi haos i ništa više do haosa. Hué nikog nije voieo osim gazde s kojim je raskalašno živeo na napuštenom brodu. Gazda je übijen,.a jedini svedok übistva je ta džukela kojoj je do tada prilazio jedino Tamer, te zbog takve okolnosti on preuzima Huča i vodi ga u svoj dom. Tamer je specijalan predstavnik ljudske rase, ujedno simbol tipiénog savremenog muškarca (vedine??) s kraja dvadesetog veka on je éistunac, pedantan, plastiéan, samoživ, pomalo smotan i lepuškast (slatki mali Tom) —s ten-

deneijom da bi svakako ovakvi muškarci morali da preplave Kuglu. Džukela je, opet, specijalan predstavnik pseće rase La Bordaux, koja se sa svim svojim karaktemim osobinama treba da nam prosimboliše tipiénog zastarelog mačo dripea iz nama bliže proposti, možda sa sredine, nemam pojma, dvadesetog veka. Pseto je prljavo, nemarno, slinavo, dlakavo, snažno i ružno. Kakva krajnost! Scenaristi, reditelj i ja nostalgico žalimo za starim dobrim vremenima kada se znalo ko je ko, šta je ko i šta nije neko. Svi smo na strani (bodrimo ga!) Huéa jer on bi trebao da pokaže pravi put svom novonastalom kon-

formističkom prijatelju koji može da zabrazdi ako ne pronađe neko žensko stvorenje. Kad bi umesto pseta glumio éovek sve bi nekako povuklo na pederestiju, ali poruke su „jasne” (fenomenalno su provučene le tzv. kontre muške i ženske ideologije)—samo dobri muškarci imaju dobre devojke ako ima dobrih devojaka one idu kod dobrih momaka— ako nema dobrih devojaka gde će onda dobri mpmci— sve ima uzrok, pa ì posledice —dobri momei su frigidni. Ja: A gde su te dobre devojke? Ona: Sta se bre praviž' važan? Ja: Ti to meni? (pokazujem prste na sree) Ona: P edera? (u off-u se éuje FLJAS) (Ona plače) Reditelj nam ipak dokazuje i to da se i suprotnosti ponekad privlače. Tamer lagano zaboravlja svoje nauéene, silom stečene osobine. On spoznaje sebe kroz tu kereću nakazu koja mu ujedno pomaže da reäi svoje psihosomatske (prihvata haos), detektivske (otkrivaju zio) i ženindbene problème (životna sapuntica). I tako će Tamer {tostati samo jedan obiéan normalan tip. I ništa više. Ako sam ja mužki šovinista onda je moja duša u kerećim grudima, a to je bila samo premisa. Ostalo je na Vama! Pošto je Tamer nešto spoznao, Huč je opet dijametralan. On je tu da sve dovede u red. Neman ide samo pravolinijski. On samo hoće —on mora da jede pije samo pivo, mrzi vodu (kao i ja), sam otvara konzerve (svi veliki glumci imaju zdrave i jake zube), kad ide napolje, ide glavom kroz zid, kad mu je dosadno, grize—kad hoće, on samo hoće i hoće. Najveéa mu je mana to što ne urne da barata pucama, te mu je metak došao u grudni koš što je opet dokaz da je on samo heroj.

Huč je bolji od Draguljčeta јег nije crtani, a sve to je trebalo i dokazati tako da nam ovo čudovište na kraju postane i simpatično, jer gledalac koji nema psinu posle odgledavanja ovog filma nikad neće poželeti da mu tako nežto pride, gledalac koji ima psa može samo kiselo da se osmehne shvatajuéi muku, i gledalac koji sve voli (i zmije i krokodile i pse i mačke) može da se nosL..., a éilalac koji me sad psuje ima pravo na 10, samo hoéu da kažem „Psine van iz grada, jer hoéu da viadana potpuno sam!”. Naravno, džukela je sinonim za sve ono Sto moderna (zaposlena devojka) iena ne želi pored sebe, jer on snudi na patrijarhar, na podredenost (glupe ženetine!), na loš sex bez prezervativa, na träume koje smo populamo nazivali histerijama. Samo ja znam koliko sam težak. Mene savremena žena nikako neée dopustiti, jer u matrijarhatu je budućnost. Neka živi matrijarhat!!!! O Tom Henksu možete mnogo toga da profilate u jednom od predhodnih „Rinnova”. Podseéam na „Veliki (BIG)” i „Punchline”. Veliki talenat! Vauuu. A sad malo o Rodžeru Spotisvudu poéeo kao drugi montažer s devetnaest godina u komediji „Georgy Girl”, 1966. Od 1971. montira zaredom tri filma Sema Pekinpoa, „Psi od slame”, „Beg”, i „BMi prijatelj Kid”. Posle je montirao „Kockar” i „Gvozdenu pesnicu”. S montažom preluda 1977. Te godine je bio drugi reditelj filma „Pasji vojnici”. Tri godine posle režira „Terror Train”, „Beg padobranom”, „Pucaj da übijež”, „Kroz plamen Nikaragve” i „The Best of Times”. Napisao je i scenario za „Zavera u San Francisku”. Sjajni su to momei za »* * *

Zlatko Marušić

VAMPIRI SU MEĐU NAMA

Zoran ČALIĆ, 1989. Velimir Bata ŽIVOJINOVIĆ, Boro STJEPANOVIĆ, Lidija VUKIĆEVIĆj Nikola SIMIĆ distribucija: trajanje; FIT-AVALA FILM 80 min. Nezanimljive primedbe o filmu „Vampiri su među nama”: stanje domaće kineraatografije je sa fmansijske strane gledišla, te-sko do te mere da je gotovo nemoguée za malo para dobija se i malo muzike; reditelj i scenarista Zoran

Čalić, autor komedijske pantljičare čija je glava melodrama „Lude godine" iz 1977, éovek je sa puno rutine koja je inače pozitivna jer stvaraoea éini slobodnim za bavIjenje višim ciljevima — problem je šlo Čalića visine ne privlače;, „Vampiri su medu nama” je komedija sa puno komediografskih promašaja tj. gmbih verbalnih gegova, prekarikiranih karaktera i na silu izvedenih situaeija. Zanimljiva primedba odnosi se na podelu uloga koja u slučaju ovog filma ima strukluralno mnogo važniju funkeiju nego što je to uobiéajeno: Scenaristiéki zanimljiva, ali na žalost sasvim grubo izvedena priča o vampirima koje juri narod i neki sasvim blago naznčeni pravoslavni svežtenici, a stvar je zapravo mnogo manje misitčna i spada u domen policije, pruža maštovite mogućnosti za pronalaženje ideolpških konotacija. U takvoj konstelaciji stvari,

oslanjajući se na „Cao, inspektore” iz 'B5-e, glavna uloga pozitivca koju tumači Džon Vejn naäih prostora, Bata Živojinović, izrasta u znak globalnog spasioca. Kao u žanru filmova o junacima, i Živojinović ima svog „sajdkika” u funkcionainoj ulozi kompanjona koju tumači Boro Stjepanović. _ Vrhovnu vlast koja se u fîlmu pojavljuje predstavlja izuzetno loš glumac prijatne spoljašnjosti Žarko Radié, a njemu sliéna po profesionalnim i estetskim kvalitetima je i Lidija Vukiéevié, u ulozi „mekgafina”. Glavni negativaeje Nikola Simić, čovek obeležen gläsern Duäka Dugouäka, pa po tome važan za povezivanje inače nepovezivog — ovog filma sa „Zekom Rodžerom”! Elem, izvršna vlast, tj. Živojinović sa Stjepanovičem, uništiće glavnog negativca koji skmavi grobove u nameri da napravi veliku zezanciju, vrhovna vlast i „mekgafin” će se venčati

jer po giunti i pripadaju jedan drugom, a Živojinović, iako mu izmiée devojka, dobija funkeiju kuma, najvažniju rodbinsku ulogu kod Srba! Uz malo mašte, éovek ostaje zapanjen kako se kosovski problem, duhovito i lepo provlaéi kroz B komediju, i razrešava na optimistiéki naéin, činećr Čalićev film jednim od ideoloJki uspelijih filmova na ovu temu. Medutim, iako je sa ideologijom sve u redu, sa samom suStinom filma kao umetnosti priéanja priée nije sve ispalo ideaino, a ni sa estetikom banalnog humora i neoštrih kadrova. Ipak, kvalitet koji se iz „Vampira” nazire jeste pitanje da li bi Zoran Čalid, koncentrisaniji i sa višim budžetom mogao da kvantitetu svog opusa doda i kvalitet koji mu je do sada osporavan. **

Vladislava Vizi

78