Ритам

RAT RUŽA

(THE WAR OF THE ROSES) Danny DeVITO, 1989. Danny DeVITO, Michael DOUGLAS. Kathleen TURNER Marianne SAGEBRECHT distribucija: YUGO POOL trajanje: 120 min.

Nije neobično da se najveći kormčari svetskog filma često odlučuju da preuzmu potpunu kontrolu nad svojim filmovima. Autorstvo glumca u komediji mnogo je jače nego u drugim filmskim vrstama, zbog toga što uspeh gega u najvećoj men zavisi od toga ko ga izvodi. Glavne zvezde smeha osamdesetih već su se pojavljivale kao producenti, scenarist! i reditelji svojih filmova (Edi Marfl, Den Ekrojd). Jedan od njih je Deni De Vito, koji je svoj rediteIjski debi ostvario filmom „Bad mamu iz voza”. Specifičnost njegovog drugog reditejjskog projekta, „Rat rula”, sastoji se u tome što to nije komedija. Nije sasvim lako utvrditi šta bi „Rat rula” trebalo da predstavlja. lako naoko jednostavan, ovaj film komplikujje se i na formalnom i na značenjskom nivou. Na prvi pogled reklo bi se da je reč o obračunavanju sa problemom braka, baš kao što je „Baci mamu izvoza” poigravanje na temu materinstva. Cela priča o raspadu braka Olivera (Majkl Da-

glas) i Barbare (Ketlin Tamer) Rouz, koja se završava njihovim tragičnim krajem, ne bi bila sama po sebi problem da nije deo jedne druge celine. Monolog advokata Gevina (Deni De Vito) pred nemim klijentom ne služi samo da bi se ispričala povest Rouzovih, več i da bi joj se pridala dodatna značenja. Iz De Vitovog monologa saznajemo da se on oženio posle tragedije Rouzovih, što dokazuje da reditelj De Vito ne zauzima apriomo negativan stav prema braku. Sve što se dogodi izmedu Majkla Daglasa i Ketlin Tamer podiže se na nivo komentara, lišava životne autentičnosti i stavlja, na neki način, u zagradu. Autori filma (a samim tira i gledaoci) njihovu krizu posmatraju iz superiome pozicije analidčara. Ova tvrdnja nalazi se u superiomost sa vremenom koje se posvečuje nivoima priče, jer obračun Rouzovih zauzima mnogo veći prostor; medutim, za nju unutar filma ima vise dokaza:

1.. Advokat, koga igra De Vito, na kraju filma pokušava da ispriča pouku (moral, naravoučenije) celog rata Rouzovih. Tako se rat stavlja u poziciju ftkcije unutar fikcije, epizode koja nije sama sebi cilji. 2, Unutrašnji događaj, čiji su protagonisti Majkl Daglas i Ketlin Tarnet, namemo se opire naJelima kauzalnosti i verovatnosti. Pojedine situacije toliko su suprotne našem životnom iskustvu da ih dolivljavamo kao nadrealističke, Sekvenca večere, koju svojim prijateIjima prireduje Ketlin Tamer, ili završno vešanje o luster samo su neki od primera. 3. Jasnim signalima nam se sistematski sugeriše kako je saga o Rouzovima samo deo neke druge dine. 3. Jasnim signalima nam se sistematski sugeriše kako je saga o Rouzovima samo deo neke druge celine. Nekoliko puta slika se širi do opšteg plana, stvarajući iluziju da se akteri nalaze na pozorišnoj sceni. Pred kraj filma, kada su svetla u kući pogašena, Daglas traži Ketlin Tamer usmeravanjem baterijske lampe, koja ima funkciju reflektora. Njihov skok na luster neodoljivo podseća na igru akrobata na trapezu (Ketlin Tamer u filmu kale da se bavila gimnastikom pre udaje). Ogromna kuća u kpjoj live Rouzovi vise deluje bajkoliko nego realistično, pogotovu kad se uzme u obzir da oni pripadaju srednjoj klasi. 4. U prisustvu drugih, a često i kad su sami, Rouzovi glume, podraiavaju bračnu situaciju, umesto da je prolivljavaju. 5. Kada se defmitivno polarizuju i dodu u direktni sukob, oni, uprkos najozbiljnijim namerama (bar tako izgleda) da povrede jedno drugo, to ne cine. Jedno drugom samo prete, a uništavaju svet predmeta oko sebe. Oni suštinski nisu u antagonizmu medusobno, nego prema svetu predmeta. Njihovu pogibiju prouzrokuje luster, ona se mole doliveti kao kolektivno samoubistvo. 6. Nijednog trenutka nije jasno da li advokat De Vito govori istinu svom klijentu, ili su to samo maštarije. Njegova ispovest nemom sagovomiku pre deluje kao saopštenje psihoanalitičaru ili popu, nego kao normalna advokatska rutina. 7. Jedina moguća spona izmedu dva nivoa, veza izmedu advokata De Vita i Marijane Zagebreht (kućne pomoćnice kod Rouzovih), ostavljena je otvorenom. Naime, mi znamo da je De Vito u braku, ali ne znamo ko mu je žena. Možemo samo da nagađamo. Tako u filmu imamo scene sa advokatom i klgentom kao jedine nosioce livotne i filmske realnosti. Priča o Rouzovima ne funkcioniše ni kao istinita (ne znamo da li se dogodila), ni kao filmski moguća

(film je o nečemu drugom), Njena fankcija naglašeno je metafizička. Osnovni nedostatak „Rata ruža” je što za dešifrovanje te metafore nemamo dovoljno filmskih signala. Objašnjenja koja su nam stavljena na raspolaganje su literama. De Vito eksplicitno izgovori pouku priče 0 Rouzovima, umesto da nam ona bude jasna iz zbivanja u filmu. Veoma je zanimljivo utvrditi žanr filma. „Rat mža” ima elemente komeđje, all premalo smešnih scena 1 katastrofa na kraju sprečavaju da to zaista i bude. Nije ni tragedija, jer kraj Rouzovih ne znači i kraj filma, lako ima dodime tačke sa trilerom 1 porodičnom dramom, nema dovoljno elemenata da se proglasi ni za to. Konačno, nije ni melodrama, iako bi po strukturi priče taj žanr svakom prvi pao na pamet kao moguć. Melodrama je realistički žanr, a struktura „Rata ruža” nije realistička. U smislu defmisanja onoga o čemu De Vitov film govori najpre se može upotrebiti termin „basna”, u smislu „pripovijest koja se ne ујеruje”, kako ju je dubrovački pisac Maho Stulli uveo u našu lingvistiku još 1806. Nemogućnost da se idejna osnova filma izvede iz filmskih elemenata pojavljuje se kao opasna mana. Unutar toga, prisutan je čitav niz nedoslednosti i manjkavosti u tealizaciji; insistiranje De Vita da su debeli Ijudi (deçà Rouzovih, Marijane Zegebreht, De Vito) prostodušniji, bolji i sreéniji; sporedni likovi lose su uklopljeni u glavnu priéu, vise smetaju nego što koriste, pa se zato nekontrolisano pojavljuju i nestaju; kada Daglas želi da napakosti Tarnerovoj, zvižduće pesmu „Only You”, koju je prespavao dok ju je Ketlin Tamer gledala na televiziji; nejasne aluzije na istorijski rat ruža između dve britanske srednjevekovne dinastije; političke implikacije smeštanja zbivanja u glavni grad, Vašington; gotovo eehovljevski kraj sa snegom koji počinje da pada. Problem u odnosu Rouzovih dolazi od njih, štoje dobro, ali on je istovremeno izvan i iznad njih, u ravni teze, daleko od bilo kakve mogućnosti da Rouzovi i publika pomognu njegovim rešavanju. Umesto da se bavi ljubaviju. De Vitova basna je koristi radi iskazivanja ideja. Ovde je napravljen potpuno obmut zahvat u odnosu na film „Kad je Hari sreo Seli”. Glavna vrlina filma Roba Rajnera bas je u tome što je najlepši raotiv svakog ljubavnog filma, zaljubljivanje, provukao na ceo film. „Rat ruža” preko zaljubljivanja prede munjevitom brzinom, da bismo posle toga gledali raspravu o odnosima izmedu polova. Ta rasprava je maksimalno ogoljena Lbanalizovana (Daglas je vezan za svog sina i svog psa, Tamerova za svoju kćer i svoju mačku). Tako se Déni u svojim dosadaSnjim filmovima obračunao sa institucijama roditelja i supružnika. Ne bi bilo čudno da se u trećem delu moguée trilogije obruši na decu. Valjda ce prema njima imati vise milosti. * *

Vladislav Myić

82