Ритам

BEZOL OVNE USPOMENE

ROŠLO JE DESET GODINA OTKAKO SU Led Zeppelin, posle smrti bubnjara Johna Bonhama, doneli odluku da prekinu sa radom. Bilo je to u trenutku kada su s jedne strane bili nesumnjivo majveći svetski sastav (po tiražima ploča i gargantuanskim tumejama), a s druge prezreni od mlađeg radikalnog naraštaja kao najočitiji primer otuđenog stadionskog госка, kao sapeti dinosaurusi koji odbijaju da umru. Protekla decenija donela je spontano üblažavanje takvih stavova. Muzički uticaj Zeppelina je spontano počeo da se probija ispod ideoioškog pokrova i pomalja na najčudnijim mestima - od stadiona do garaža, od ploča sa etiketama multinacionalnih kompanija do opskumih nezavisnih izdapja. Amalgam gitarske pirotehnike koji su Zeppelini prelopiii usvojim alhemičarskim visokim pećimapostaojejedan od glavnih lekova za globalnu zarazu elektronskim sintetizovanim zvukom. Tako su se oni našli u za njih čudnom društvu koje će gotovo svaki aktuelni garažni sastav koji drži do sebe izrecitovati ako ga upitate za ulicaje - Velvet Underground, MCS, Stooges, New York Dolls i Sex Pistols, Ovo rockersko "nacionalnopomirenje"nesumnjivo godi Pageu, Plantu i Jonesu čija je sujeta biia ozbiljno uzdrmana činjenicom da su se našli na pogrešnoj strani jaza među generacijama. Zato su se u poslednje vreme spremno stavih na uslugu novinarima koje su svesrdno izbegavali tokom sedamdesetih. Bila je lo prilika da iz njihovih usta po prvi pul čujemo potvrdu ili opovrgavanje mnogih stvari koje su se do sada prenosile iz treće ruke. Povod za to je bio izlazak njihovih "pravih" odabranih dela na CD-u. Pravih zatošto što diskovi sa njihovim aibumima koji su se da skoro mogli naći na tržištu nisu bili na pravi način priređeni za novi medijum - jeđnostavno su bile uzete master trake spremljene za vinil (sa svim unapred uračunatim ograničenjima) i date na milost i nemilost mnogo probirljivijem laserskom zraku. Ta činjenica je iziritirala Pagea (pre svega, to je urađeno bez njegovog znanja), koji je zatim ceo katalog Zeppelina lično preradio tako da izvuče i poslednju zvučnu vamicu iz njega. Prvi plodovi tog poduhvata pojavile su se na dve kompilacije namenjene kolecionarima. Obe će prestati da se prodaju 31. marta ove godine, a u prodavnicama će biti zamenjene regulamim naslovima, koji su sada lakođe prošli Pageovu kontrolu kvaliteta. Prva donosi četvorostruki set CD-a, 54 pesme, među kojima su i retka B-strana, dva instrumentala uradena za 88C1969. godine i solo na bubnjevima koji je Page priredio

p

Led Zeppelin pričaju ■ konačno

Dok su svirali nisu pričali. Sada Led Zeppelin više ne sviraju zajedno ali su vrlo razgovorljivi. Povod je predstavljanje starog kataloga u digitalnom izda n j u , a uzr o kj e uživ a n j e u činjen i c i d a s u konačno priznati kao jedna 'od grupa trenutka. Prenosimo vam intervju sa preostalom troji c o m .

na digitalnom sinisajzeru Fairlight. Drugi set je manje ambiciozan - samo 26 pesama na dva CD-a. Ove aktivnosti su ponovo oživele giasine o okupljanju grupe. Doduše, one suse periodično ponavljale i tokom protekle decenije, ali sada se priča da ulični prodavci već spremaju šatre za njihovu američku turneju tokom dolazećeg leta. Pojavile su se i informacije da im je grupa biznismena ponudila sto miliona dolara za seriju koncerata. Zeppelini za sada odbacuju svaku mogućnost za tako nešto kao što su to činili u tri prilike kada su se Page, Plant i Jones pojavili zajedno na pozomici u proteklim godinama - na Live Aidu, prosiavi godišnjice firme Atlantic i na venčanju Bonhamovogsina Jasona (koji jesvirao bubnjeve u dve poslednje prilike). Dok se ta dilema ne razreši prošetajmo se vijugavim putevima više od dvadeset godina unazad da bismo prvi put čuli kako je o zaista izgledalo. A počelo je ovako. Legendami The Yardbirds je trebalo da odu na tumeju po Skandinaviji. Sve bi bilo u redu da se oni nisu upravo raspali, a njihov najnoviji član Jimmy Page je ostao sa obavezom da odradi te koncerte. To je bila prilika za stvaranje nove grupe. Page priča; "Tada je menadžer Vardbirdsa, Simon Napier-Bell, pokušavao da izvuče solo ploču od svakog člana. Jeff Beck i ja smo sarađivali i pozvali smo Keitha Moona, Johna Paula Jonesa, Nickyja Hopkinsa na klaviru, ja sam svirao gitaru sa dvanaest žica... jedna os stvari koje smo uradili bio je Beck’s Bolero. Keith Moon se zaista bio napalio i kako mu je bilo dosla grupe Who u tom trenutku гекао je kako bi bilo da napravimo bend zajedno? Hteo je da povuče još i Johna Entwistlea iz Who i sa nama ostalima to bi zaista bio super bend. Počeli smo da tražimo pevača. Hleli smo Stevea Winwoođa ili Stevea Marriotta? Ne znara tačno,aličuosam da su prvo pilali Winwooda, a onda je njegov menadžer rekao Moonu - kako bi voleo da svirašsa plomljenim prstima? Tako je lo propalo, ali mi je u glavi ostalo ima koje je Keith Moon predložio - Led Zeppelin." "Znao sam šta mi treba - vatren pevač i vatreni bubnjar. Otišao sam van Londona. da proverim nekog Robena Plama (tada je predvodio grupu Hobbstweedle) na preporuku Теггуја Reida."Plant je dobio posao па licu mesta. Staviše, imao je i prijatelja iz grupe Band Of Јоу, izvesnog Johna Bonhama kojijesviraonaokolo po klubovima. Jimmy nastavlja: "Pričao sam sa Robertom da snaga benda treba da bude i električna i akustična. Onda sam video Bonhama kako sa Timom

37