Ритам

Roseom svira НеуЈое, Hendrtcovu verziju, ali na bazično akustičan način. Video sam kako se te dve stvari uklapaju. "Sve šlo je sada bilo potrebno bio je basista. John Paul Jones (pravo prezime Baldvvin) znao je Pagea iz doba kada su obojica bili studijski muzičari svirajući anonimno iza imena kao što su Donovan, Tom Jones, Lulu, Herman’s Hermits ili čak Rolling Stones. Jones je tada imao 22 godine i već mu je pomalo bilo dosta svega: "Pročitao sam u listu Disc da Jimmy sastavlja bend. Već mi je dosadilo da budem studijski muzičar i žena me je nagovorila da ga pozovem. Bio sam skeptičan, ali je žena bila upoma. Javio sam mu se i rekao - čujem da tražiš basistu? On je odgovorio da ide da vidi nekog pevača koji zna bubnjara i da će me posle nazvati. Ispostavilo se da su to bili Robert i John. U to doba nisam bio posebno zainteresovan za blues. Više sam se zanimao za Stax, Motown... tu vrstu stvari. Jimmy mi je obečao da nećemo biti pravolinijska, jednodimenzionalna blues grupa. Šla ćemo raditi poslalo jejasno na prvoj probi. Stajali smo okolo i ispitivali jedan drugog šla znamo da sviramo. Pošto sam bio studijski muzičar nisam znao ništa posebno - doduše, znao sam svaku pesmu Otisa Reddinga ali to nije bila ta vrsta grupe. Završilo se tako što smo svirali The Train KeptA Rolling ođ Yardbirds. Bilo je to zapanjujuće iskustvo, divno." Slično se osećao i Plant; "The Band Of Јоу je bio prava škola za Bonza i mene. Uzimali smo materijal, rearanžirali ga, slamajući klasičan raspored pop pesme. Zato je susret sa Јјгашујеш i Jonesyjem bio kao sretanje srodnih duša. Ono što smo mi znali o Vardbirdsima, uglavnom singlove, biio je različito od onog što je Jimmy zaista radio sa njima. Kada smo konačno počeli da sviramo zajedno-znali samo da je to kijučna kombinacija. Na prvim koncenima u Skandinaviji smo još bili priličnozeieni. I jedni prema drugima smo se odnosili kao u rukavicama. Nije bilo ni poia one neobuzdanosti koja jeza mene kasnije postala pola zadovoljstva u Zeppeiinima. Bio je to nesiguran početak, ali kad smo kasnije otišli u Ameriku bili smo na tumeji sa Vanilla Fudge od kojih sam dbsta naučio. Da nije bilo njih mogao sam ostati doveka prikovan za stalak mikrofona na pozomici, slojeći kao ukopan dok bi mi na čelu velikim siovima pisalo ’lzvinite’." Aibum Led Zeppelin I bio je snimljen za 37 sati i za svega 1700 funti.

"Uvežbali smo nastup i kad smo skupili dovoljno pesa ma i ušii smo u studio i praktično snimili naš koncen," seća se Jones. "Dazed 1 ' And Confusedje biia pesma Vardbirdsa, ali prvi pul kad sam je čuo bilo-< je u studiju kada je Jimmy odsvirao riff i rekao da je to stvar koju hoćeda i radimo." Da li su stariji i iskusniji Page i Jones imali više autorileta nad svojim.i miađim kolegama? "Iskreno, da," kaže Jones. 'Takođe je poslojaia podelaji nasevemjake i južnjakei bilo jedosta zafrkavanja oko loga. Mislim da jc Robert na izvestan način osećao strahopoštovanje prema nama. Za njega i su studijski muzičari biii pomalo mračne figure, oni koji puše lule i čilaju 1 Times. Nikad nije znao šta da misli o meni i, na izvestan način, mislim da Ji još ne zna. Na turaeji smo bili vrlo bliski. Na početku je Jimmy bio sam i u jednoj sobi, a nas trojica u dmgoj. Međutim, uskoro se to promenilo. Onjebiojedini kojije bio u Americi pre nas i najviše vremenaje provodio i sa menadžerom Peterom Grantom. Stalno su obilazili radnje i pretvarali. i še da su trgovci starinama. Uskoro smo se svi bolje upoznaii, naročito ( muzički. Na bini smo svi imali jednak status." Medvedoliki Peter Grant uživa posebnu reputaciju u panteonu legendar- • ■ nih britanskih rockmenadžera. Brojne su priče kakoje završavao poslove j; oko ugovora sa pištoijem u mci i gazeći sve pred sobom. ipak, članovi i benda su mu i dalje odani prijatelji. "Apsolulno," nastavlja Jones. "imao je poverenja u našu i muziku i držao je sve podalje od nas, ostavljajući паш prostor da radimo i ono što želimo. Imao je samo nas i računao je da ako nama bude dobro < biće i njemu. Uvek je verovao da ćemo bili izuzetno uspešni i Ijudi su i pristajali na njegove uslove u strahu da nas ne izgube. Sve te priče da je ; zastrašivao Ijude, vešao ih kroz prozor i slično su izmišljolina." Sa Grantom uz sebe uspon Zeppelina je bio meteorski uprkos činjenici i da ih je na početku rock šlampa dočekala sa nipodaštavanjem, pro- glašavajući ih drugorazrednom imitacijom Hendrbca ili Cream. Prijem na j i koncertima je postepeno izmenio sliku u korist grupe. Jones se seća i Bostona: 'Tada smo već stigii do naslupa od sat i po. U Bostonu i smo na Tea Party svirali četiri večeri. Poslednje smosvirali četiri i posata • i