Ритам

- сео nastup smo ponovili dva puta, a zatim smo svirali i tuđe pesme Beatlesa, Stones, Wh0..." Jones veruje da reputacija "opasnih momaka" koju su Zeppelini polako počeli da dobijaju početkom sedamdesetih potiče iz nedostatka informacija, da su glasine i apokrifne priče počele da popunjavaju vakuum nastao povučenim životom benda i stvaraju oreol mističnosti. Koliko je bend svesno podsticao tu situaciju, posebno sa pojavom četvrtog albuma sa runima, bez ikakve tekstualne informacije na omotu? "Ne posebno ozbiljno. To smo radili da usmerimo Ijude na muziku. Kao što nismo snimali singiove i pojavljivali se na televiziji. Od samog početka je bilo puno stvari koje nismo hteli da radimo i kad smo videli da ne moramo, nismo ih ni radili. Ako uletiš u kompromis sa medijima, ulećeš u kompromis sa muzikom." "Na četvrtom albumu odlučili smo da vizuelni aspekt bude totalna anonimnost. Kao da smo rekli - zaboravite sve o prošlosti, ovaj album je okrenul ka budućnosti, samo slušajte muziku," kaže Page. Knjiga Иаттсг OfThe Gods Stephena Davisa iznela je na videlo puno mračniju sliku o grupi nego što bi njeni članovi želeli da ona to bude. Niko iz benda ne želi ni da priča o njoj, pripisujući sve mistifikacijama zbog nedostatka informacija. "Nismo se razlikovali od drugih bendova iz tog vremena, bili smo vrlo živahni. Nismo radili ništa posebno neobično, a posle susreta sa Who na tumeji sami sebi smo se činiii vrlo pitomo." Los Anđeles se posebno omilio bendu. Robert zakijučuje: "Pa, ima tamo par stvari koje je teško naći u Vulverhemptonu." Da li je čitao memoare čuvene groupie devojke Pamele Des Barres Гт With Theßand' ? "Ne, ali imala je dobro dupe, ha, ha, ha. Bilo ih je prilično u to doba - Miss Murphy, The Butter Queen, Little Rock Connie iz Arkansasa. Sve one su još uvek tamo, samo što su sada advokati ili učiteljice." Umetnički nastrojena groupie Cynthia Plaster Caster, koja je od muzičara uzimala gipsane otiske "one stvari" je izjavila da su Zeppelini bili arogantni. "Možda je mi nismo shvatali ozbiljno kao momci iz Mott The Hoople Ш iz drugih bendova koji su ležali naokolo sa penisima u gipsu. Zaista ne vidim zašto bi trebalo da nekoga ko zakuca na vrata sa doktorskom torbom odmah pripustlm svojim preponama, tim pre što je ona sa sobom nosila otiske drugih poznatih Ijudi govoreći ovo je od ovoga ili onoga, hoćeš li i ti da im se pridružiš. Ja sam porodični čovek i to mi je sve izgledalo histerično. U svakom slučaju, ja sam samo maio mogao da se provodim neposredno posle nastupa inače bi mi nastradao glas." Naizgled izdvojeni od ostalog rock sveta putevi Zeppelina bi se ponekad ukrstili sa putem Stonesa. "Jimmy i Keith su imali izvesne zajedničke sklonosti... ha, ha, ha," smeje se Robert. "Ponekad bi naše dve družine izlazile zajedno, ali ti Ijudi oko nas, čankolisci i sateliti... bilo jepuno ega upetljano u to. Nisamo se baš slagali sa Who. Inače, zbog stalnih turneja u to vreme je bilo malo vremena za druženje, ni sa kim nisi mogao da razviješ prisniji odnos. Mogao si da sretneš nekoga u Max’s Kansas Cityju u Njujorku dok bi Nico pevala Janitor, Of Lunacy i to je sve. Nekim ijudima ego bi se isprečio, ali Bonzo i Keith Moon su bili krvna braća, nerazdvojni i histerični, čista zabava." Za ego nije bilo mesta kada su se Led Zeppeiin sreli sa Elvisom. Јеггу Weintraub je u to doba bio naš američki agent i imao je kancelariju u Las Vegasu. On je bio i Elvisov agent. Jednom smo bili u Vegasu i Kralj se zainteresovao ko su ti engleski momci čije se ploče prodaju brže nego njegove. Već smo bili na раг njegovih koncerata, brišući suzne oči sa ostalim smrtnicima. Onda nam je rečeno da možemo da sretnemo Elvisa. Došli smo na poslednji sprat hotela i kad smo izašli iz hfta zatekli smo uobičajenu scenu - osiguranje, раг devojaka đobro

razvijenoggrudnog koša, ha ha. Ušli smo u apartman koji se polako punio. Jedna vrata u dnu su se stalno otvarala kao da neko nešto proverava - to је nama, ciničnim plehanim engleskim bogovima, bilo smešno. Kada je soba bila dovoljno popunjena ušao je Elvis. Prišao nam je i tako smo pričalioko dvasata. Naparvili smo krug i prodiskutovali ceo taj fenomen, svo to ludilo." "Trebalo bi se potruditi da bi se našao neko ko bolje zna 0 čemu se tu radi od Elvisa," nastavlja Robert. "Bio je vrlo sabran. Znaš kako je kad imaš prijatelja koji se uvek napije u pogrešno vreme, ali ga i daije voliš? Ja mislim da jeon na svoje saradnike gledao na taj način, ali im je dugovao lojalnost. Povremeno bi samo umorno pogledao naokolo. Sem toga, njegov britki humor i predstava o tome odakle đolazi bili su veoma različiti od onoga što se o njemu sada piše. Znao je šta se dešava, ali nijeznao ništa o aktuelnoj rocksituaciji. Jednom jesreo Eltona Johna 1 nijeznao kojeon, neko raujerekao daje to neki engleski komičar! Nije slušao progresivni rock, ali je još uvek slušao blues. Jednom dok smo gledali njegov koncert zaustavio je svirku i rekao - Trenutak, momci, ne radimo ovo dobro. Večeras su tu Led Zeppeiin, hjde da to uradimo dobro. I počeo je da svira Reconsider Baby Lovvella Fuisona. Moje grlo? Sipao sam suze niz Adamovu jabučicu da ne bih zajecao kao budala. Bio je divan."

Sad sviraju na svadbama; Led Zeppeiin na venčanju Bonhamovog sina Jasona (mladoženja je za bubnjevima) lako пе odbacuju zadovoljstva koja donosi status superzvezda poriču da su žudeli za tako masovnira auditorijumima tokom sedamdesetih. Ukoreni punkom.posledvogodišnjepauze predalbum InThrough OutDoor, vratili su se u male sale. Doduše, bila je to priprema za nastup u Knebvvorthu (gde ih je za dva dana videlo oko pola miliona ijudi). Za Planta, ptve svirke su još uvek najdraže. "Kasnije je sve postalo malo zastrašujuće, preveliko, preintenzivno. Bilo je sve to malo čudno osobi koja je pre par godina svirala u YMCA prihvatilištu u Kirkaldiju. Ali, ne mogu da se žalim, lepo sam se provodio zatvoren u kugli za zlatne ribice." Pod sigumom palicom Jimmyja Pagea, koji je nadgledao svaki stepen produkcije - od snimanja i miksovanja do rezanja - većina pesama je nosila potpis Page/Plant. Ipak Robert govori da je opus Zeppelina u najvećoj meri proizvod kolektivnog napora. "Većinu pesama smo Jimmy i ja napisali dok su u sobi bila i ostala dvojica. Nismo sezatvarali da bi na taj način sebi prigrabili sva autorska prava. Neke super stvari su bastale tako što je Bonzo preuzeo inicijativu i sve razvio sa stanovišta bubnjeva. Većina pesama je bila zasnovana na riffovima i ritmičkoj podlozi, ne na la-la melodijama." Zeppelini su često bili kritikovani da su preuzimali stare blues standarde i potpisivali ih kao svoje. Tvrdnja da je WholeLotta Love samo prerađena Nastavak na strani 72

39