Ритам

PRVI MAČIĆI

Sećajući se rada na nemom filmu “Four sons” (1928), Džon Fordje, u čuvenom intervjuu koji je 1965. godine dao Piteru Bogdanoviću, ispričao kako je upoznao jednog budućeg glumca. Evo anegdote: “Na tom filmu je Džon Vejn bio drugi ili treći asistent rekvizitera. Sećam se da smo snimali jednu veoma dirljivu scenu, тајкг tek što je primila vest da joj je jedan od sinova poginuo, i treba da se potrese i zaplače Bila je jesen, padalo je lišće, u prednjerr planu žena sedi na klupi - vrlo lepa scena Napravili smo dva ili tri dubla, i konačnc dobili savršen kadar, kad se u pozadini pojav: Vejn, mete lišće. Posle nekoliko trenutakr se zaustavio, i užasnut, podigao pogled, Video je da kamera snima, ispustio metlu ; počeo da trči prema kapiji. Umrli smo oc smeha. Rekao sam: ‘ldite po njega, dovedite ga’. Srećom, nekako su ga stigli. Vratio se sav pokunjen. Rekao sam mu: ‘U redu je, tc je samo nesrećan slučaj’. Toliko smo se smejali, da tog dana više nismo mogli da radimo. Stvamo je bilo smešno - predivna scena i pojavljuje se taj veliki zvekan i mete lišće On to još pamti”. Jedanaest godina kasnije, Džon Vejn je po prvi put igrao glavnu ulogc u jednom Fordovom filmu. Bila je tc “Stagecoach” (1939). Iza ove legende krije se jedan oc načina na koje su tada, u još uvek herojskc holivudsko doba, počinjale karijere onih koji su, sa manje ili više uspeha, pokušavali da se približe onome što Amerikanci zovc “stardom”. Bilo je, međutim, i onih koji su u kraljevinu Holivud ušli na drugi način - ne na mala, već na velika vrata. Niko to nije učinio gromoglasnije od Orsona Velsa. Sa nepunih dvadeset pet godina, on je od slavne filmske kompanije RKO dobio na ponudu basnoslovni ugovor kakav nije nikada, nijednom reditelju ni pre ni posle njega, nuđen; ogroman honorar i pravo da bude reditelj, glumac i montažer u svim svojim budućim filmovima, (Ali, ne i direktor foto- grafije. Kada se 1941. godine pojavio “Citizen Kane”, njegov prvi profesionalni film, Vels je, na odjavnoj špici, svoje ime stavio na pretposlednje mesto, a ime snimatelja, velikog GregaTolanda, na počasno poslednje.) Treba, međutim, znati, da je Vels u Holivud stigao sa velikom pozorišnom reputacijom. Za sobom je imao dve pro- slavljene predstave na sceni njujorškog Мегсигу Theatre : Šekspirovog “Magbeta” i “Doktora Fausta” Kristofera Marloua, kao i čuvenu obradu “Rata svetova” svdg prezimenjaka, radio-emisiju čije je emitovanje posejalo paniku po čitavoj Americi. “Ovo je najveći

električni vozić koji je neko sebi ikada napravio”, bile su reči koje je izgovorio kada je, stigavši u Kalifomiju, prvi put ušao u filmski studio. Od tog mitskog doba prošlo je mnogo vremena i mnoge okolnosti su se promenile. Filmska umetnost se već odavno

studira na većini američkih univerziteta, a imena osnivača nekih glumačkih škola, kao što su, na primer, Li Strazberg ili Stela Adler, gotovo da su postala opšte prihvaćeni nazivi za određene stilove filmske glume. Osim svog starog konkurenta sa atlantske obale, Brodveja, Holivud je, u međuvremenu, stekao mnogo novih rivala u borbi za publiku. Bezbrojni oblici šou-biznisa razvili su se u svim delovima Amerike (i sveta). Najvažniji među njima bila je, nesumnjivo, televizija, koja je postala nezaobilazni stepenik sa kojim, u naše doba, svaki glumac - početnik mora da računa na svom putu ka slavi. Kada se sve ovo uzme u obzir, nije teško razumeti zašto počeci karijera savremenih holivudskih zvezda liče jedan na drugi kao jaje na jaje. Proučavajući ih, čovek u njima teško nalazi onaj dah neizvesnosti, avanture, pa čak i romantike koji ih je pratio u prošlosti.

RITMOV VODICI: Kako se postaje zvezda u Holivudu

58