Ритам

TAJNI POROCI KRČMA NA PUTU ZA TENESI

U redu, roštilj je moj izbor, mada su me tajni poroci odavno napustili. Ali, kad se setim onih dečačkih dana, uz masturbaciju roštilj beše onaj presudni izvor energije koji me je održao u detinjstvu i odveo u carstvo bluda i umetničkih bahanalija. SOUL FOOD, što bi rekli rhythm and blues ugostitelji. Južnjaci ne mantraju mnogo o roštilju. Defmicija roštilja?! Pa, to je ONO što se baca na skaru, zar ne? Meso pečeno na žaru. Svinjsko, teleće, pileće. Mleveno, rolovano, seckano, u SKRAMI. Sećam se kad sam mog starog prvi put ozbiljno oslovio: “Ej, Ćiro, šta ti je to SKRAMA?“. “Plućna svinjska maramica, a može i jagneća da posluži“, rekao je otac i prekinuo naš zajednički obed. Nikada se više nismo sastavili i nastavili. Ostadosmo večite gladnice. Već sama pomisao na roštilj - u čoveku od ukusa budi halapljivu čežnju. Zato je neophodno razraditi strategiju konzumiranja istog da ne bi bilo problema sa varenjem, nadimanjem, disanjem ili erekcijom. Zapravo, roštilj pokreće čoveka na konstantnu akciju: to nije samo hlad-no krvno sečenje i žvakanje na ivici kontrole, već i umeće kombinovanja zimskih i letnjih salata, doziranje belog vina između nepamih zalogaja ili potezanje pivskih flaša tako da se rastojanje između neba i vaših usta stalno smanjuje. Pravilno proždrani roštilj na kraju rituala uvek zove na OSVAJANJE. Začaranih stomaka, utmulih udova, sitnih mozgova - ovisnici “mešanog mesa“ kreću tada u lov na prave, pravcijate vrednosti. Naravno, uz uzorni uzorak roštilja ide i odgovarajuće SVETO MESTO. U Nišu to svetilište se zove “Nena i Joca“. Na raskršću ulica Vojvode Mišića i Zelengorske, u kraju koji je poznat kao Crveni Pevac, nalazi se kuća-zdanje-kafana sa fasadnom ciglom i proširenim tremom koji je u kafansku baštu pretvoren. Iza ukusno istesanog i višestruko lakiranog šanka, u samom centru gurmanskog svemira, nalazi se SKARA - oltar na kojem se prilažu najslasnije žrtve za koje srpska nepca znaju. A tamo, ispred oltara, jedra devojka, sva zajapurena i ponosna, mašicama talaška ćumur od gabrovine što garantovano dugotrajni žar stvara. lako seljančica, ova devojka zna da roštilj potiče sa Istoka i da traži tajno znanje. Pitanje jelovnika se kod “Nene i Joce“ ne postavlja. To nije meni - to je arsenal: hajdučki ražnjići sa nadimljenom slaninom i suvim mesom; punjeni kare koji ne prestaje da cvrči i kad vam je već serviran na tanjiru; rolovana vešalica tako softano

spremljena da vam, bez obzira na vašu opreznost, kapljice masti klize niz bradu ostavljajući moćne fleke na koži, košulji, pantalonama, A šta tek reći za gurmansku pljeskavicu - mesna torta obmotana skramom i filovana suvim mesom i kačkavaljem, Ah, osećam slatko uzbuđenje dok nabrajam svu tu divotu... Kod “Nene i Joce“ dolaze da krkaju, piju, stenju i podriguju isključivo STREJT Ijudi: špediteri, preduzimači, intelektualci, nakupci, muški mladenci. Nema tu dobacivanja, zapevavanja, nema komuniciranja između stolova i ćoškova. Jer, sve su to polu-prevreli muškarci - pravi igrači roštiljijade - koji ozbiljno rade svoj posao. Nađe se i poneko pronicljivo, izgladnelo žensko koje je shvatilo da je mljackanje šofera najpopaljiviji seksualni fon. O tzv. bekgraundu bolje dane trošim reči jer su mi usta već puna. Na kraju, zapamtite reči Magičnog Cire: ako se ikada ponovi tajna večera to će se sigurno dogoditi kod “Nene i Tnce“ Autor teksla je istaknuti književnik iz Niša. Njegova poslednja knjiga ~NišvU“ upravo se pojavila u beogradskim knjižarama.

Zoran Ćirić

81