РТВ Теорија и пракса

* О različitosti javnosti i komunikacijskih podsistema vidi: France Vreg, »Masovne komunikacije, diferencijacija i društveni razvoj«. Korišćenje javnih informacija, JIN, Beograd, 1970, str. 56—65.

umetnosti, estetskih pogleda, filozofskih tradicija, u razlikama u pogledu rellgije, socijalnog ponašanja, radnih navika, komunikacijskog ponašanja i drugo. Jugoslovenska javnost je, dakle, dosta diferencirana : sastavljena je od različitih nacionalnih, republičkih javnosti i komimikacijskih sistema sa različitim stepenima razvijenosti proizvodnih i prijemnog podsistema, a to znači i tehničkog i ljudskog faktora. To se ispoljava u razlicitim komunikacijskim ponašanjima publika pojedinih javnosti. Istraživanja će nam ipak pokazati izvesnu srodnost komunikacijskih uzoraka medu javnostima ili čak izvesnu integraciju uzoraka na nekoliko kompleksa u okviru jugoslovenskog komunikacijskog prostora. Ali ostaje činjenica da različitost postoji i da je značajan intervenirajući faktor u interakciji među republičkim javnostima*. Zato se masovni mediji iako su institucionalna sredstva međurepubličke komunikacije susreću sa problemom interkulturne komunikacije, jer njihove poruke treba da naiđu na komunikacione uzorke ponašanja veoma heterogene masovne publike republičkih nacionalnih javnosti. U masovnim komunikacijama među republikama vrši se interakcija baš na osnovu različitih uzorka komunikacijskog ponašanja koji, naravno, obuhvataju sve clemente interkultume komunikacije, sve specifičnosti različitih političkih kultura, ekonomskih kultura, različitih stepena obrazovanja umetničkih shvatanja, medijskih komunikacijskih ponašanja, načine interpersonalnog komuniciranja, etničke i druge specifičnosti. Zato je procès interakcije u cilju integracije otežan i dosta kompleksan. 111 Međurepubličko komuniciranje nije neki humanistički procès međusobnog upoznavanja. niti »stapanja« u homogenu celimi, nego je sredstvo samoupravne integracije jednog društva. Ni interkultumo komuniciranje u

16