РТВ Теорија и пракса

najširem smislu nije samo procès upoznavanja, sporazumevanja i zbližavanja kao neki cilj po sebi, nego je sredstvo stvaranja kultume »jedinstvenosti u različitosti... « Komuniciranje je jedinstveno sredstvo postizanja konsenzusa, organiziranosti u akciji integracije. Funkcionalno komuniciranje je baš ono koje uzima u obzir principe ravnopravnosti, empatičnosti, objektivnosti i odgovornosti. Već sam u jednom. napisu napomenuo da bi komunikacijska situacija u međurepubličkom komuniciranju, bila normalna kada bi svaki republički komunikacioni sistem »imao jednake mogućnosti da se obraća celokupnoj jugoslovenskoj publici ili njenim javnostima«*. To je, naravno, u praksi nemoguće, pa smo razvili sistem aktivne kooperacije među republičkim komunikacijskim sistemima (direktno povezivanje redakcija, jačanje dopisničke mreže, izmena komentara, uvodnika, emisija, kulturnog, umetničkog i zabavnog sadržaja, predstavljanje republika itd.). Centralne komunikacijske institucije redefinisale su svoje funkcije u smislu potreba samoupravnog društva, autonomnosti javnosti i kompleksnosti informacijskih potreba; odazvale su se potrebi veće diferenciranosti i strukturisanosti samoupravne orgaryzacije jugoslovenskog društva. Uvođenje delegatskog sistema naročito je tražilo redefmisanje funkcija komunikacionog sistema. Kvalitet i strukturisanost sadržaja iziskivala je i specifična komunikacijska situacija jugoslovenskog sistema koji deluje u veoma diverzifikovanoj okolini, u stalnom suočavanju i kompetitivnošću sa tuđim ideolcškim i propagandnim sistemima. Međurepubličko i interkulturno fmeđunacionalno) komuniciranje imaju, dakle, naglašenu integracionu funkciju. Sa pozicije komunikologije to znači da su to jedinstvena sredstva društva za postizavanje sporazumevanja, kooperacije i integracije. Informacija je društvena koheziona veza koja omogućava međusobno (horizontalno) povezivanje društva (kao sredstvo protiv njegove atomizacije), a i vertikalno povezivanje

* France Vreg, Masovne komunikacije, diferencijacija i društveni razvoj, ibid, str. 63.

17