РТВ Теорија и пракса

socij alističkih zemalja su ćutanjem izrazili nezadovoljstvo stavom da se posredstvom masovnog komuniciranja vanprinudno nameče čvrsta društvena kontrola i stalno ozakonjuje vlast. Stjuart Hol je i u diskusiji insistirao na stavu da se bitnost legitimizirajuće funkcije masovnih medija uvek vidi iz odnosa njihovog sadržaja prema društvenoj promeni. Največi deo njihovih produkata usmeren je na održavanje status quo-a. Time je odbacio formalno logičke protiv-argumente koji su otprilike bili na liniji da je zadatak medija da obaveštavaju o društvenom konfliktu, ne da ga produbljuju. Da su novinari potrebni da opišu konflikt, a ne da ga pokreču itd. Time se insistiralo na prednostima demokratskog razrešavanja sukoba u društvu, ali samo do granice koja ne bi dovodila u pitanje i promenu jedne forme (buržoaske) demokratije, nekom boljom. Zasnivajući dobar deo svog referata na praksi radio-televizijskih kompanija BBC i ITV u Velikoj Britaniji, Hol je dokazivao da upravo njima nametnuti prmcip nepartijnosti u tretiranju političke realnosti dovodi do toga da postaju puki transparenti političkih partija, i uže, njihovih lidera. U tom smislu pomenute kompanije i mogu biti nepristrasne što se tiče političkog establišmenta, ali su veoma selektivne i nepristupačne za svaki nekonformistički pokret, grupu ili ideju. Veoma pristrasno stoje na stanovištu sprečavanja bilo kakve promene koja ugrožava već postojeće pozicije establišmenta. Time je bitno ograničena sloboda profesionalnih komunikatora kada obavljaju svoju funkciju pretvaranja političkih događaja u simbole postojećeg audiovizuelnog koda. Pri kraju analize, Hol je došao do uznemirujučeg zaključka da je relativna autonomnost prema neposrednoj intervenciji u radiju i televiziji, što je eklatantni primer u sistemu „javne službe” Velike Britanije, upravo neophodna, kako bi se na najsuptilniji način sredstvima za masovno komuniciranje nametnula funkcija ideološke reprodukcije. Pošto je tako doveo u pitanje i čitav društveni kontekst parlamentarne demokratije (smatraju ga za preduslov da bi se stvorio model „javne službe” kao uzora demokratskog sistema masovnih medija) razumljivo je oštro reagovanje na Holov referat. Razumljiv je ujedno i zaključak autora da se iz društvene strukture, njene konkretne analize i analize odgovarajučeg političkog sistema, može videti čiji uticaji odlučujuče „deformišu” proizvode masovnih medija.

221