РТВ Теорија и пракса

imperijalističke pretenzije. Kada je reč u varijablama koje do toga dovode, autor smatra da ih ima i na individualnom i na organizacionom i na sistemskom nivou. Međutim, pokušavajuči da nađe zajednički imenitelj za sve tri vrste uticaja na novinarski proizvod, Polok je izabrao analizu novinarstva kao karijere, što je najkrači prikaz njegovog antropološkog pristupa. Karijera novinara je, po njegovim rečima, intervenišuća varijabla između kontekstualnih uticaja i rezultata izveštavanja. Stoga bi to trebalo da bude ključna karika u procesu izrveštavanja, čije poznavanje objašnjava sve uticaje na izveštaj, od individualnog do sistemskog nivoa. Nema sumnje da je u uslovima tradicije i prakse novinarstva kao „hrabre” profesije u SAD, ovu smelu hipotezu bilo donekle lakše braniti. Ali, ni sami rezultati Polokovog referata posvećenog tretiranju Latinske Amerike u štampi SAD, nisu je übedljivo dokazali. Јег, autor je njome otkrio upravo ono od čega je pošao - da na karakter sadržaja masovnih medija najviše utiču dominantni društveni interesi. A zna se čiji su i kakvi su to interesi u svakom konkretnom tipu društva. Karijera kao ključna varijabla više nam se čini načinom da se u američkim uslovima kaže nešto drugo, pošto je mnogo preciznija terminologija anatemisana. Uostalom, na takav zaključak upučuje i Polok nabrajanjem zadataka postavljenih pred antropološki pristup: a) da se istražuju izveštači i poruke u istorijskom i uporednom kontekstu, b) da se istražuje načinn proizvodnje vesti a ne njihova potrošnja, i c) da se na komuniciranje ne gleda kao na jednostavan proces između jednog odašiljaoca i jednog recipijenta, več kao na proces interakcije koji na oba pola trpi brojne, multiplikovane uticaje čija kombinacija determiniše proizvodnju poruka. Epitet najprovokativnijeg referata konferencije, po mom mišljenju, može da ponese referat Sh'uarta Hola (Stuart Hall), direktora Centra za kulturne studije pri Univerzitetu u Birmingemu, Velika Britanija. Njegove najoštrije opaske o bitno legitimizirajučoj funkciji sredstava za masovno komuniciranje, njihovoj usmerenosti na održavanje društvenog status quo-a u korist dominirajučeg birokratskog sloja, izazvale su mnoge primedbe iz svih tabora, i iz različitih razloga. Predstavnici iz kapitalističkih zemalja najviše su se trudili da obore tezu o dualizmu uloge masovnih medija normiranih prema „nepartijnosti”, idealnoj društvenoj objektivnosti - što je Hol bez ustručavanja nazvao kupletom. Predstavnici iz

220