РТВ Теорија и пракса

uspešan), mogučnost da se ugled i lepota steknu upotrebom reklamiranih proizvoda itd. Naročito duboko prihvatanje ovih stereotipa iz tuđih kultura je utvrđeno među decom. Tragajući za uzrocima ovakvog stanja Beltran je naveo da je 70% televizijskog programa u Latinskoj Americi uvezeno od bogatijeg, severnog suseda. Još više zabrinjava podatak da je u kategoriji domačeg programa veliki deo vema, ali lošija kopija takvih uvoznih emisija. Mada se svest o pogubnosti takvog delovanja televizije polako širi, tim programima se teško staje na put јег je 83% TV stanica u zemljama Latinske Amerike privatno i komercijalno. Fil Haris (Phil Harris), istraživač Centra za masovne komunikacije u Lesteru, Velika Britanija, pošao je od konstatacije da međunarodni tok vesti nije izbalansiran u pravcu Sever-Jug. Uzrok takvog stanja on nalazi u delovanju velikih svetskih novinskih agencija. Razmatrajuči ponuđena rešenja da se balans uspostavi, Haris njihove autore deli na cinike, pesimiste i optimiste. Prvi tvrde da je zemlje u razvoju nemoguće izvuči iz stanja predominantnosti etnocentrizma. Drugi, da se situacija ne menja mada sve više zemalja u razvoju poseduje masovne medije, i da se neče ni izmeniti dok se kolonijalno profilisana društveno-ekonomska situacija u svetu ne izmeni. Treči rešenje vide u bliskoj budučnosti ali ovom pitanju prilaze formalno. Za njih se promene mogu odmah ostvariti ukoliko bi se povečao broj dopisnika u zemljama u razvoju, nacionalizovale privatne novinske agencije, osnovale regionalne i kontinentalne novinske agencije u svetu, i slično. А1 Hester, sa Novinarske škole Univerziteta u Džordžiji, SAD, uglavnom je ponovio dobro poznate činjenice. Onaj deo sveta koji je najnerazvijeniji, najmanje se pominje u bogatim zemljama, u programima ili na stranicama njihovih medija. Postoji određena iskustvena shema po kojoj se o zemljama u razvoju piše samo u slučaju ratova, krupnog kriminala, velikih nesreča, i slično. Takvo izveštavanje nije usmereno na zadovoljavanje potrebe publike za informisanjem, već na zadovoljavanje najnižih tržišnih pobuda i zadovoljstava kod recipijenata iz razvijenih zemalja. Zbog toga, veliki deo sveta i ne zna kakav je stvarni život u zemljama koje podnose največi teret ekonomskih teškoća. Hesterov zaključak je da se neke promene već primećuju i da se neminovno moraju dogoditi. Јег, slika sveta s jednog stanovišta, i samo o jednom njegovom delu ne može se večito održavati.

225